ВЕЧНО ЗАХВАЛНИ ПОБЕДНИЦИМА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Седамдесетпета годишњица јуначког пробоја Сремског фронта у Другом светском рату обележава се симболично стицајем околности због пандемије и неминовних мера да се коронавирус не шири.

Одавањем поште у част погинулих партизана и Народноослободилачке војске, совјетске Црвене армије и бораца из других јединица на спомен-обележју Сремски фронт у близини Шида. У име Владе Србије венац је положио помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Милошевић, у име СУБНОР-а Србије заменик председника Видосав Ковачевић, а такође и делегације општине Шид и СУБНОР-а Шид.

Видосав Ковачевић је рекао да не смемо никада да заборавимо овај велики историјски догађај, који је означио крај Другог светског рата на територији Србије и победу над фашизмом. Остајемо вечно захвални јунацима са Сремског фронта и свих ратишта у Другом светском рату за слободу коју су нам подарили.

БОРБА ТРАЈАЛА 175 ДАНА

Сремски фронт, борбена линија дуж западних граница Срема, једно је од најтежих, најдуготрајнијих и најтрагичнијих српских, али и бојишта Другог светског рата. Формиран је после ослобођења Београда и почетка завршних борби за ослобођење целе земље, крајем октобра 1944. године, и до краја године потпуно је успостављен, од Драве и Дунава на северу преко Срема, у источној Босни до Сарајева и Мостара на југу, око Бања Луке и Бихаћа до острва Пага на западу.

Немци су поставили Сремски фронт са циљем да обезбеде извлачење групе армија „Е” из Грчке, Македоније и са Косова и Метохије према Берлину и Немачкој.

Први пролетерски корпус Народноослободилачке војске Југославије (од 1. марта 1945. преименована у Југословенску армију) посео је Сремски фронт да би заштитио ослобођени Београд и наставио потискивање непријатеља према западу.

У рововској борби, која је трајала 175 дана, од 21. октобра 1944. до 12. априла 1945. године учествовало око 250.000 војника на обе стране. На страни Немачке ратовале су јединице Независне државне Хрватске док су на страни Народноослободилачке војске Југославије (12 дивизија) учествовале трупе Црвене армије, бугарске Народне армије и италијанске бригаде.

Све јединице Југословенске армије, ангажоване у борбама на Сремском фронту, попуњене су младим борцима из Србије. Они су у већини чинили састав свих јединица, српских и црногорских, босанских и хрватских (сем македонских). У саставу Прве пролетерске дивизије борио се и батаљон Словенаца, формиран у ослобођеном Београду, као и бригада „Италија”.

НЕМЦИМА ПОМАГАЛИ УСТАШЕ И БЕЛОГАРДЕЈЦИ

Окупатор, помогнут усташама и деловима белогардејског Руског заштитног корпуса, жилаво се бранио. Неколико пута фронт се померао западно од Сремске Митровице, да би се усталио иза Шида. Немци су, поред упорних одбрамбених борби, извршили два снажна противудара. Први пут, 3. јануара 1945. године изненадним противнападом надмоћним снагама потиснули су 21.српску дивизију правцем Оток-Комлетинци-Нијемци на леву обалу Босута. Други, далеко снажнији противудар Немци су извршили 17. јануара (познат као „Зимска олуја”), ангажовањем три и бројно и технички веома јаке дивизије, потиснули 1.армију на истпк и заузели Шид. После два дана, 19. јануара, 1.армија (ојачана 2.пролетерском дивизијом, која се налазила на одмору), присилила је непријатеља на одбрану и повратила Шид.

Отад је Сремски фронт стабилизован до коначног пробоја.

После свестраних припрема, у склопу завршних операција за ослобођење Југославије, извршен је пробој Сремског фронта, 12. априла 1945. године. За пробој су формиране три оперативне групе: Северна (главна), Босутска и Јужна. Командант I армије, генерал Пеко Дапчевић, командовао је Јужном оперативном групом, а пробојем фронта начелник Штаба I армије генерал Милутин Морача.

Пробој фронта почео је 12. априла у зору артиљеријском припремом из 120 артиљеријских оруђа и авио припремом од два налета од по 50 авиона. Одмах затим, кренуле су на јуриш дивизије првог ешалона и за кратко време заузеле главни одбрамбени појас непријатеља.

После целодневних борби, ослобођени су Винковци и Жупања, а Сремски фронт је пробијен на целој дубини и отворен пут према Славонском Броду и Загребу.

ФРОНТ ПРОБИЈЕН, ЗАРОБЉЕН НЕМАЧКИ КОМАНДАНТ

У уводним борбама и у пробоју Сремског фронта губици 1.армије износили су: 1.713 погинулих, 5.948 рањених и 53 нестала борца. За то време, немачке снаге имале су 9.512 убијених, 3.273 рањена и 5.427 заробљених војника, подофицира и официра.

У тешким и крвавим борбама, по снегу и ветру, на Сремском фронту укупно је погинуло око 13.500 бораца Народноослободилачке војске (утврђено именом и презименом, а подаци нису коначни), затим 1.100 бораца Црвене армије, 623 борца Бугарске народне армије и 163 борца бригаде „Италија“. На непријатељској страни погинуло је око 30.000 војника.

После пробоја Сремског фронта, у садејству са савезничком офанзивом, југословенске снаге су за непуних месец дана ослободиле целу територију земље, Истру и Словеначко приморје, док је неколико јединица доспело до Трста и Караванки.

Пред ударима ЈА капитулирала је група армија „Е” и заробљен командант Александар фон Лер према чијој је замисли разорен Београд у нацистичкој агресији почетком априла 1941. године, који је потом осуђен као ратни злочинац и стрељан 17. фебруара 1947.