У недељу 21. јуна СУБНОР Месне заједнице Лаћарак организовао је тематско путовање за тридесет чланова у Румунију. Путовање је започело у раним јутарњим часовима из Лаћарка преко граничног прелаза Ватин. Ово путовање је организовано према устаљеном годишњем плану рада за 2026. годину.
Прва заустављање Лаћараца је било у селу Денти у близини границе са Републиком Србијом. Овде су Сремци одали пошту погинулим пилотима Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године, спомник и гробница се налазе на сеоском гробљу. Након полагања венаца и одавања поште присутне је поздравила Душица Ђурица, представница Срба из Денте.
Путовање је даље настављено ка манастиру Шенђурац на Брзави (Свети Ђурађ). Манастир се налази у близини пута Вршац—Темишвар, на реци Брзави, на њеној десној страни, код места Манастир. Основан је судећи према нађеној плочи у олтару 1485. године. Поседује део моштију Светог Ђорђа и део ланаца у којима је био окован. Приликом оправке манастирског храма 1793. године, нађена је олтарска камена плоча на којој пише урезаним словима, да је манастир и свети храм из темеља обновио српски деспот Јован Бранковић 1485. године. У манастиру се налази и музеј посвећен Архимандриту др Павлу Кенђелацу (1766–1834). Он је био највећи интелектуалац свог времена, природњак, историчар и теолог. Остао је упамћен као први Србин доктор теологије и филозофије, а његово најзначајније научно дело је Јестестословије (природопис). Овде је Лаћарце срдачно примио игуман манастира и упознао их са историјатом манастира.
Приликом доласка у Темишвар делегација СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак је положила венац и одала пошту Доситеју Обрадовићу крај његове бисте у порти Саборног храма у Темишвару. Доситеј Обрадовић је рођен у Чакову 1739 – 1742. године а преминуо у Београду, 28. март 1811. године. Био је српски књижевник, преводилац, просветитељ и реформатор револуционарног периода националног буђења и препорода, оснивач и професор Велике школе, претече Београдског универзитета. Он је био први попечитељ просвете у Совјету и аутор свечане песме „Востани Сербије“. Рођен је у данашњем румунском делу Баната, тадашње Хабзбуршке Аустрије. Школовао се за калуђера, али је напустио тај позив и кренуо на путовања по целој Европи, где је примио идеје европског просветитељства и рационализма. Његови остаци почивају у Београду, на улазу у Саборну цркву, иако је његова изричита жеља била да буде сахрањен поред Хајдучке чесме у београдском Кошутњаку.
Потом је уследила посета Српској саборној цркви у Темишвару. Српска саборна црква у Темишвару је најважније црквено здање српске заједнице у Румунији. То је и престона црква Темишварске епархије. Црква се налази у самом „срцу” Темишвара. Са околним епархијским здањима она чини читав градски блок дуж западне стране Трга уједињења, најстаријег трга у граду. Такође на Тргу уједињења, са леве и десне стране цркве, налазе се здање Владичанског двора епископа темишварског и зграда некадашње Српске куће. Сва три објекта проглашена су за споменике културе.
Након посете храму Лаћарци су обишли Владичански двор у Темишвару уз струћно вођење кустоса Јелена Мајкић. Владичански двор Српске православне епархијe темишварске је историјско здање на Тргу уједињења у Темишвару, у Румунији. Део је Српске четврти на Тргу уједињења, познатог и као Српски трг, поред Српске саборне цркве и Српске куће (здања Српске православне црквене општине). Најстарији источни део здања Владичанског двора, а делимично и јужни, изграђен је између 1745. и 1748. године, по наруџбини српског православног епископа Георгија Поповића, да служи као епархијски двор и седиште Српске школе. Зграда је првобитно изграђена у барокном стилу. Године 1790. овде је одржан састанак вишег свештенства Карловачке митрополије. Током 19. века одвијало се неколико фаза изградње, завршено је јужно и изграђено западно крило, а 1812. године се помиње завршетак зграде са делом који се налази у улици Еманоил Унгуреану број 10. Током овог периода, зграда добија данашњи изглед. Године 1864., након одвајања Румунске православне цркве у Трансилванији и Банату, палата је враћена Српској православној цркви, односно Епархији темишварској Српске православне цркве.
Потом је уследила пауза и обилазак ужег центара Темишвара и знаменитости града.
Путовање је даље настављено до градског гробља где су чланови СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак посетили спомен обележја на истом:
Прво су одали пошту и положили венац на споменик где су сахрањени југословенски пилоти из априлског рата 1941. године а потом и посетили Спомен обележја војницима Црвене армије, погинулим током борби за ослобођење Темишвара на Градском гробљу. Овом приликом је делегације Лаћараца су положили венце на обадва спомен обележја и одали пошту војницима Црвене армије а у сусрет Дана сећања и туге.
Након завршеног и испуњеног плана тридесет чланова СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак се упутило ка Срему.
СУБНОР Месне заједнице Лаћарак