У недељу 6. октобра двадесетдва члана СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак присуствовао је државној комеморативној свечаности поводом Дана сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја у Јајинцима, која је обележена у Спомен-парку ,,Јајинци“.
Комеморација је почела поменом који је предводио викарни епископ патријарха српског Порфирија епископ топлички Петар са свештеницима Српске православне цркве, а потом је уследила молитва српским, ромским и јеврејским жртвама.
Церемонију је као изасланик председника Републике Србије Александра Вучића предводио председник Владе Милош Вучевић. Уз почасни строј Гарде Војске Србије председник Владе Вучевић одао је почаст страдалима полагањем венаца код Споменика жртвама злогласног стратишта, након чега је оркестр Гарде Војске Србије извео химну Републике Србије. Након тога венце и цвеће су положиле и делегације: СУБНОР-а Србије; Удружења логораша „Јасеновац“; Музеја Геноцида; Удружења VI и XXXV Личке дивизије; представници Ромске и Јеврејске заједнице као и представници дипломатског кора и уружења која негују тековине ослободилачких ратова Србије.
Након церемоније полагања венаца, присутнима су се обратили председник Удружења ,,Јасеновац“ који је преживео усташки логор Милинко Чекић и председник Владе Републике Србије Милош Вучевић, као изасланик председника Републике Србије Александра Вучића.
Церемонији полагања венаца су, поред председника Владе Србије и Потпредседника Владе Републике Србије Александара Вулина, присуствовали и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић, министарка просвете Славица Ђукић Дејановић, министар информисања Дејан Ристић, министар спорта Зоран Гајић, представници Народне скупштине, представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда, представници Националног савета Ромске националне мањине, представници Јеврејске општине, дипломатски и војно-дипломатски представници, потомци страдалих, као и окупљени грађани.
Након завршетка државне комеморативне свечаности чланови СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак су посетили културно-историјске знаменитости Доњег Срема и то:
– Манастир Фенек који се налази у близини села Јакова, општина Сурчин. Манастирска црква посвећена је светој мученици Параскеви. Не постоје поуздани подаци када је манастир саграђен. Могуће је да је на месту овог манастира деспот Стефан Лазаревић између 1404. и 1406. саградио цркву Три јерарха, као седиште београдских митрополита, те да су мошти Свете Петке пренете из Крушевца управо у овај манастир 1406/1407. Ако је ова идентификација тачна, манастир је био место почивања моштију Свете Петке до најкасније 1457. године, када тестамент Дубровчанина Вука Бобаљевића сведочи да су њене мошти биле унутар београдских зидина.Од 1788. у манастиру је био смештен и војни магацин. Исте године, монаси из манастира Вољавча су прешли у манастир Фенек; са монасима је из Вољавче стигла и целокупна ризница, која је предата на реверс. Ове године је у манастир дошао и цар Јозеф II Хабзбуршки, који је у аудијенцији примио ваљевског кнеза Алексу Ненадовића. Нова црква подигнута је у периоду 1793—1797. и освештана је за време игумана Викентија Ракића који је написао историју манастира. Манастирска капела посвећена св. Петки сазидана је 1800. на месту старе, над бунаром за који се верује да га је саградила Ангелина Бранковић. За ову воду се у народу веровало да има чудотворна лековита дејства. У последњим данима септембра 1813. у земунски контумац прешли су србијански вожд Карађорђе Петровић, митрополит београдски Леонтије Ламбровић и руски изасланици Феодор Недоба и Спиридон Филиповић. После премишљања, вожд Карађорђе је ипак одлучио да прихвати предлог аустријске управе, и да издржи контумац у манастиру Фенек. У манастир је отишао са најстаријим сином Алексом, док је за жену и осталу децу молио да после контумаца буду премештени у Карловце или Каменицу. У истом контумацу до средине октобра боравили су и Младен Миловановић, Јаков Ненадовић, Сима Марковић и Лука Лазаревић, када су премештени у Голубинце. Крајем октобра, и Карађорђе је са сином пребачен у Голубинце. У Првом светском рату манастир је запаљен и изгорео до темеља, након што су га аустроугарски војници оскрнавили, спашена је само икона св. Петке. Игуман Данило Брзаковић је осуђен на вешање пред преким судом али се од тога одустало и послан је у Загреб. У оквиру поседа Манастира Фенек и његове заштићене околине налазе се археолошка налазишта: Манастир Фенек (средњи век), Манастирски прњавор (позни средњи век) и Манастирске њиве (неолит).
– Цркву Светог Луке, коју је средином 15. века подигао деспот Ђурђе Бранковић и има статус споменика културе од изузетног значаја. Црква је подигнута поред старог града Купиника, посвећена је Светом Луки. Помиње се 1486. и 1502. године као гробна црква сремских деспота Стефана и Јована Бранковића. Разрушена и запустела 1502. године после турског освајања Срема, двапут је обнављана, почетком 18. и крајем 19. века. Богато резбарен барокни иконостас, настао пре 1780. године у целини затвара простор између наоса и олтара. Осликан је 1729. године у барокном маниру, рокајне палете, а према новијим аналогијама дело је Јакова Орфелина девесетих година 18. века.
– Етно парк у Купинову који је заштићен као споменик културе од великог значаја од 1997. године. Заштићени комплекс представља некадашње језгро Купинова. Етно парк чини девет окућница, међу којима се налази окућница која је најстарија у селу и датира из XVIII века. Остале окућнице су изграђене током XIX и 20. века по узору и на месту старијих кућа. Овај комплекс је замишљен као језгро етнопарка које је додатно допуњено са највреднијим примерима народног градитељства из села, али и околине.
– Тврђаву Купиник у Купинову се налази доњем Срему поред села Купинова, која је подигнута крајем 13. или у првој половини 14. века као војно–гранично утврђење угарског краља. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. Први писани помен о Купинику су две повеље краља Жигмунда из друге половине 14. века. Почетком 15. века град прелази у руке српских деспота. Због опасности од Турака утврђен је боље и савременије.
– Специјални резерват природе „Обедска Бара“ у Обрежу. Обедска бара налази се у југоисточном Срему између насеља Купиново, Обреж, Грабовци и реке Саве. Специјални резерват природе Обедска бара се простире на површини од 9820 хектара, а заштитна зона на 19 611 хектара .Корито Обедске баре је остатак напуштеног корита Саве, чији главни ток сада тече јужније. Данас постоје десетине водених, мочварних, шумских и ливадских заједница са најзанимљивијом заједницом птица, 91 врстом гнездарица и 128 врста пролазница, зимовалица и луталица. Укупно је пребројано око 58.000 парова птица. Ту су следеће врсте птица: чапља кашикара, мала бела чапља, црна рода, бела рода, патка црнка, орао кликтавац, орао белорепан, црна луња, соко ластавичар, беловрата мухарица, црвенрепка и црногрла стрнадица. Од осталих животињских врста је занимљива риба чиков (аутохтона врста), змија шарка (једина отровница ових крајева), али и дивља мачка, куна златица, видра и више врста љиљака (слепих мишева). Ретке биљне врсте су: тестерица, бели локвањ, жути локвањ, алдрованда, барска папрат, барски петолист, мочварна орхидеја, иђирот, дугороги орашак, барска коприва и мешика. Као природни споменик заштићено је једно стабло црне тополе. Аустроугарски двор 1874. је прогласио ово подручје царским ловиштем и заштитио га. Године 1919. постаје заштићено краљевско ловиште династије Карађорђевић да би 1951. решењем Завода за проучавање природних вредности НР Србије проглашен за заштићени резерват. Садашњи статус Специјалног резервата природе је стекао 1993. године актом Владе Републике Србије.
– „Аксентијев кућерак“ у Огару. Изглед села Огар формиран је крајем XVIII века и задржао се до данас. О том периоду сведочи црква Свeтог Николе и најстарија сачувана сеоска кућа, Аксентијев кућерак. Подигнута је у другој половини XVIII века. Кућа је због своје старости, начина градње и степена очуваности проглашена спомеником културе од изузетног значаја. Породица Стојшић, која је градила кућу у Огару, доселила се у Срем у једној од бројних сеоба српског народа у ове равничарске, северне крајеве. Последњи власник куће који је живео у њој звао се Аксентије Стојшић, по коме је овај локалитет добио име.
Ово путовање је реализовано у оквиру пројекта „Војни музеј Срема II” који је подржало Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
СУБНОР Месне заједнице Лаћарак