У Нишу је данас обележена 83 годишњица антифашистичког устанка у Југославији, Дана борца и Дана устанка у Србији, полагањем венаца на споменик „Искре слободе“ у Парку слободе у организацији Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова Србије града Ниша.

Тога дана, 4. јула 1941. године, у Београду, у вили Владислава С. Рибникара, данашњем музеју „4. јули“, одржана је седница Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије, на челу са Јосипом Брозом Титом, када је одлучено да се формира Главни штаб НОП-а Југославије, касније Главни штаб НОВ и ПО Југославије и отпочне са свенародним антифашистичким устанком. Одмах по доношењу те одлуке подизани су устанци у свим крајевима Југославије.

Дан борца је за државни празник проглашен 26. априла 1956. године и обележавао се сваке године у читавој земљи. После распада СФР Југославије, постао је државни празник Савезне Републике Југославије, али се касније обележавао само у Србији, где је укинут 2001. године одлуком Владе Србије.

Нажалост, данашњи празник иако незванично, али с посебним поносом и пијететом, прославља организација Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР), као што је то учинио и Нишки СУБНОР. Стога се, с правом, борци питају зашто се стидимо антифашистичке прошлости. Тим више што је четворогодишња народноослободилачка борба завршена победом над фашизмом и њиховим усташким квислинзима и четничком колаборацијом у којој је за победу и слободу пало 305.000 бораца Народноослободилачке војске Југославије. И више од тога, што се у многим деловима света, а посебно у Европи, повампирује и на делу примењује нацистичко-фашистичка идеологија.

Парк хероја НОБ-а у Нишу је меморијални комплекс посвећен страдањима у Другом светском рату и Народноослободилачкој борби народа Југославије. Комплекс кога чине бисте шест народних хероја и споменик „Искра слободе“ формиран је 2014. године, након што су спомен обележја народних хероја Филипа Филиповића, Станка Пауновића и Филип Кљајића пребачени на плато у нишавском парку поред споменика „Искра слободе” и бисти Сретена Младеновића, Мије Станимировића и Конрада Жилника.

На обележавању овог празника, уместо болесног историчара историчара Небојше Озимића, посвету овог значајног догађаја његову беседу прочитао је Александар Ракић, координатор СУБНОР-а Србије Нишавског управног округа:

„Пала ми је захвална дужност да кажем коју реч о миру и слободи у свету у историјском времену када се мир и не назире и када пола човечанства живи у неслободи и бори се против ње. Борба, то је она света реч која одваја роба од слободног човека, подјармљени народ од народа коме је потреба за слободним животом саставни део бића и смисао постојања.

У свим ратовима који су протутњали Балканом борили смо се непогрешиво на страни правде и истине. Није нас то мало коштало и, историјски гледано, цена коју смо тада плаћали зарад слободног живота и данас се осећа на сваки могући начин. Демографска слика пре и после првог и нарочито Другог светског рата најочигледније говори у којој мери је српски народ, испоставиће се, жртвовао своју будућност зарад остваривања мира и слободе. Данас су бројна села у Републици Српској и Србији затрављена, простор Црне Траве, Бабушнице и источне Србије скоро без становништва.

Данашњи дан је посебно значајан у историји Србије и због тога ћемо му посветити дужну пажњу наводећи оне историјске податке који се не смеју заборавити.

Напад Трећег рајха на Совјетски Савез, 22. јуна 1941. године, као и позив Коминтерне свим комунистичким партијама „да отпочну са борбом против окупатора којом би се помогла и олакшала борба Совјетског Савеза“, убрзали су припреме које је КПЈ покренула за организовање устанка. Истог дана, у Београду је одржана седница ЦК КПЈ, на којој је издат Проглас у коме се осуђује напад на СССР и позива народ да се укључи у припреме устанка. Убрзо потом, 27. јуна, одржана је нова седница ЦК КПЈ, на којој је формиран Главни штаб НОП одреда Југославије, а за његовог команданта изабран Јосип Броз Тито. Након краћих припрема, Седница Политбироа ЦК КПЈ одржана је 4. јула 1941. године и данас је позната као историјска седница јер је на њој донета одлука о отпочињању оружаног устанка народа Југославије против окупатора. Седница је одржана у Вили Владислава Рибникара на Дедињу, а њом је руководио генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито.

Током јула месеца динути су устанци у Србији, Црној Гори, Хрватској и Словенији тако да се може рећи да су већ јула месеца у Србији дејствовала два антифашистичка покрета, међусобно идеолошки супротстављена. Терор који је на територији Босне и Херцеговине и Хрватске над Србима почела да заводи тзв. НДХ са својим сателитима, додатно је допринео да се људи из ових крајева придруже једном или другом антинацистичком покрету, углавном према личном афинитету.

Мир и слобода су нас заобишли по ко зна који пут у постојању Србије. Оно што је доживела Царска Русија у Првом светском рату било је неизбежно за нас у Другом светском рату. Трагизам грађанског рата однео је бројне животе на обе идеолошки супростављене стране. Па ипак, никада се није постављало питање да ли се треба борити против окупатора, нити је родољубље наших људи икада било упитно.

Остаће податак да је Југославија у Другом светском рату била трећа по проценту жртава према броју становника док је у самој Југославији прва по броју жртава била Србија. Зато се данас, на овом месту, треба сетити оне максиме да је историја човечанства заправо историја убистава – док мир траје колико да се поново напуни оружје. Двадесети век нас је томе научио – почео је са балканским ратовима, изнедрио два светска док је Србија у последњој години двадесетог века доживела агресију од стране моћне НАТО алијансе.

Наш мир мора да траје много дуже од тог, фигуративно речено, пуњења оружја. Треба се сетити и оног апела Милоша Обреновића да се обуставе напријатељства према Турцима“ да једну зиму наш оџак продими, да наћве нарасту и да се деца роде“. И када је мир и помирење у питању, увек се сетим када сам у разговору са једним Русом, показујући му споменик испред логора рекао да је то споменик Црвеноармејцима, он ме је оштром кретњом а благом речи исправио: Ни црвени, ни бели. То су Руси.

Мир и слобода немају цену и за њу су гинули грађани Србије и Југославије различитих националности. За свој допринос чувању успомене догађаје и жртве Другог светског рата, указом председника ФНРЈ Јосипа Броза СУБНОР је одликован 1956. Орденом Народног хероја а Сретењским орденом 2018. указом председника Србије Александра Вучића.

И на крају, уважени скупе желим да вас на овом месту поздравим речима:

“Све за слободу, слободу ни за шта“.

Живела Република Српска!

Живела Република Србија!“

Овим поводом присутнима и медијима обратио се др Горан Милосављевић историчар, члан Градског одбора СУБНОР-а Ниша, који је између осталог рекао:

„Наравно да је српски народ први узео пушку и први устао против фашистичког окупатора. Оно што је још значајно рећи је да је на тој седници донета одлука да се од Југославије створи антифашистичка тврђава, која ће да одвуче велики део немачке силе према Југославији, како би совјетска Русија могла да изврши што успешнију одбрану. Овај дан славимо баш зато да бисмо памтили чији смо потомци и ко су наши преци. Наши преци нису били ничије слуге, нису се мирили са неслободом, са поробљавањем, окупацијом и сарадњом. Наши преци су били људи који су узели пушку у руке и истерали окупаторе са своје територије“. Он је додао да треба да се поносимо нашом борбом против антифашизма, јер је прва пушка запуцала у западној Србији и наша земља била прва слободна територија у читавој Европи.

Обележавању Дана борца и Дана устанка у Србији присуствовао је велики број чланова СУБНОР-а и других патриотских организација и грађана Ниша. У име Града Ниша венац је положио већник Предраг Стојановић изасланик градоначелнице Драгане Сотировски, док је у име СУБНОР-а Србије града Ниша венац је положила делегација у саставу: Анђелко Милићевић, пуковник у пензији, председник ГО СУБНОР-а Србије града Ниша и члан председништва СУБНОР-а Србије, Горан Милосављевић, члан Градског одбора СУБНОР-а Ниша и Звонимир Васковић, члан Градског одбора СУБНОР-а Ниша.

Занимљиво је да су у свечаности обележања Дана Борца учествовала сва борачка и патриотска удружења града Ниша, као и организације пензионисаних припадника Војске Србије. Председник ГО СУБНОР-а Србије града Ниша и члан председништва СУБНОР-а Србије Анђелко Милићевић се на крају свечаности свима захвалио на учешћу и том приликом нагласио: „Јединство борачких и патриотских организација у граду Нишу је пример како се сложним, родољубивим и инвентивним деловањем могу остварити многи заједнички циљеви. Уверен сам да ћемо у будућности наставити истим путем и показати да смо јединствени много јачи и препознатљивији, како у државним и градским институцијама, тако и међу грађанима“.

Након меморијалне свечаности у просторијама ГО СУБНОР-а Ниша, након поздравне речи председника Анђелка Милићевића, приређен је пригодан коктел и дружење припадника борачких организација Града Ниша.

4. јула 2024.