Октобра месеца 1944. године, тачније од 16 до 25. Вршац је центар живих активности на војном и дипломатском плану.

У Вршцу борави Врховни штаб и Маршал Јосип Броз Тито.

Након Десанта на Дрвар и стационирања на оству Вис, те након преговора и сталних условљавања западних савезника, 19. септембра око један час по поноћи, Маршал Тито, руским авионом, тајно, лети за Крајову у (Румунија) на уговорени пут за Москву. За његов одлазак знало је тек неколико људи из најближег окужења. За Енглезе, при Врховном штабу, потпуно изненађење.

За одржавање везе са Врховним штабом НОВ и ПОЈ, са Титом су, са Виса у Крајову, допутовали радио-телеграфисти са радио станицом и начелник шифрантског оделења потпуковник Бранко Савић.

Депеша 1

– Јосип Броз Тито, Врховни командант НОВ и ПОЈ

– Александру Ранковићу,

– Заменику Врховног команданта НОВ и ПОЈ

19. септембар 1944.

(Крајова у Румунији)

„Стигли смо срећно и имали красну вожњу до мјеста. Сутра путујем на фронт да посјетим пријатеље. Задржаћу се кратко вријеме. Припремите полако све за премјештај.

Најважније депеше пошаљите телеграфски овамо.“

У Крајови Тито води разговоре са совјетским финансијским и економски експертима.

Депеша 2

– Јосип Броз Тито,, председник НКОЈ-а

– Владиславу Рибникару

– Потпредседнику и поверенику НКОЈ-а

19. септембар 1944.

(Крајова)

„Овдје су мишљења да одмах треба штампати новац или бон на динарској бази за цијелу Југославију, а не по федеративним јединицама. Апсолутно се не слажу да се штампају бонови по федералним јединицама и то најкомпетентнији људи. Ситуација је таква да већ за који дан морамо имати припремљен новац или бон на динарској бази. Иначе могу наши компањони убацити свој новац што је штампан у Велебитовом сједишту. Ријеч је о предратном динару а не о недићевском, али са нашим амблемима“ („Компањони“ – Југословенска влада у избеглиштву у Лондону – Споразум Тито – Шубашић, на Вису од 16. јуна 1944.)

У Москви, од 21. до 28. септембра Маршал Тито води разговоре са највишим совјетским државним и војним руководством , на челу са Стаљином.

Исход тих разговора је да, све што је Маршал Тито тражио од оружја и опреме, добио је дупло. Договорено је и учешће и садејство Црвене Армије са људством и ратном техником, у борбама за ослобнођење дела Југославије.

Депеша 17

– Јосип Броз Тито, Врховни командант НОВ и ПОЈ

– Пеку Даппчевићу, Команданту 1. Армијске групе НОВ и ПОЈ

30.септембар 1944

(Крајова)

„Шаљи мени директно на источну границу Србије, путем депеше, тачан положај на твом фронту. Неки напад на Београд без мог одобрења не смијеш подузимати. Врши мобилизацију и попуњавај своје дивизије. Дивизије морају нарасти на 8 до 10 хиљда. Добили смо комплетно наоружање за 12 пуних дивизија из Совјетског Савеза. Свака дивизија ће имати од по 80 до 90 топова, разног калибра и велики број бацача различитог калибра. Припреми артиљерце. Мобилиши коње за вучу артиљерије итд. Спреми аеродром за спуштање авиона, којим ћеш доћи по мене чим те позовем.“

У том периоду, у Вршцу бораве Маршал Толбухин, командант 3. Украинског фронта и ту, са Маршалом Титом, закључује протокол о заједничким операцијама за ослобођење Београда, наступање ка Сремском фронту и Батини на Дунаву код Бездана. Ту су још и генерали Црвене Армије Николај Васиљевич Корњејев и Анатолиј Петрович Горшков, као и други високи совјетски официри и команданти. Са наше стране учествују у доношењу одлука, Коча Поповић, Митар Бакић, Иван Милутиновић…

Немачке окупационе трупе ушле су у Вршац 11. априла 1941. године из правца Ремуније, након окршаја са 18. посадним пуком војске Краљевине Југославије. Истог дана стрељали су у Вршцу, 11 родољуба и успоставили власт фолксдојчера, немачке националне мањине, истакавши заставу са кукастим крстом на Магистрат. Банат је проглашен за саставни део Трећег рајха. У том тренутку у Вршцу је живело 14 хиљада Немаца. Касније, већи број њих, ушао је у састав злогласне дивизије Принц Еуген, познате по многим зверствима на тлу Југославије. Из Вршца, трупе Вермахта умарширале су у Београд. Дана 18. априла Краљевина Југославија је безусловно капитулирала.

И као што је Вршац, на почетку 1941. године, био кључ за освајање Београда од стране нациста, историја се поновила у најлепшем светлу, па је тако Вршац био командни кључ за ослобођење Београда од нацистичке окупације 20. октобра 1944. године.

Народни одбор Општине Вршац, на седници одржаној 27. априла 1963. године, прогласио је Јосипа Броза Тита, председника Федеративне Народне Републике Југославије, за почасног грађанина Општине Вршац.

СУБНОР Града Вршца, уз подршку локалне самоуправе, приредио је Час из историје, посвећен управо овом значајном временском периоду, који је одлучујуће утицао на свеукупну победу народа Србије и Југославије над злом нацизма, свесрдно помогнут, несебчним доприносом Совјетског Савеза и Црвене Армије.

Присутнима се обратио и Др Трајан Качина, доктор историјских наука, члан Градског већа Вршца, задужен за културу, истакавши улогу СУБНОР и Драгољуба Ђорђевића лично, што је непрестани чувар историјске истине о борби за слободу, што је чувар сећања на људе, који су своје животе дали за слободу. Што подсећа на историјски допринос вршчана у борби за слободу и што преноси патриотска осећања на млађе генерације, стварајући осећања припадности родољубљу и спремности да се слобода чува и брани, чувајући. тако своју домовину Србију. При том је истакао да Град Вршац свесрдно стоји на истом путу, негујући сећање као залог опстанка и опште будућности.

На Спомен плочу, која се налази на згради болнице у Вршцу, у којој је боравио Врховни штаб и Маршал Тито, те 1944. године, венце су поставили представници Града Вршца и СУБНОР Града Вршца.

(За Час из историје коришћени су инцерти из књиге „Тито у Вршцу 16-25.октобар 1944“, објављене у Вршцу 1984. године. Главни и одговорни уредник Др Петар Качавенда)

Насловна страна књиге на омоту репродукција уметничког дела Паје Јовановића, чувеног српског сликара из Вршца, уље на платну, димензија 121-92 цм, и чува се као Јовановићев легат, у уметничкој збирци Српске академије наука и уметности у Београду.)

Приредио Драгољуб Ђорђевић