„Наша деца, која данас живе у слободи и миру, морају да знају ко је за то заслужан и зато ћемо увек настојати да сачувамо сећање на оне који су дали своје животе за бољу будућност свих нас“, истакао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић који је предводио државну церемонију полагања венаца у оквиру спомен – комплекса Гробља ослободилаца Београда, поводом обележавања 76. годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату.
Према речима министра, дан када су наши преци ослободили Београд је дан који никада не сме да се заборави и којег треба да се сећамо са поносом.
„Настојаћемо да увек обележавамо све значајне датуме и да њихову важност пренесемо и на све будуће генерације, јер желимо да све оно за шта су се борили наши хероји буде још видљивије. Министарство се активно залаже да очува успомене на све њих , бринући се и о заштити војних меморијала и споменика и то ћемо наставити и у наредном периоду“, поручио је Ђорђевић.
Поред министра Ђорђевића венце су положили и представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Београдa, делегација СУБНОР-а Србије коју су сачињавали председник, генерал мајор Видосав Ковачевић и чланови Председништва, борац НОР-а Зденко Дупланчић и Томислав Миленковић, Градског одбора СУБНОР-а Београда, председник Бора Ерцеговац и секретар Весна Бојић Ровчанин, Општине Вождовац, као и представници амбасада Руске Федерације, Белорусије, Азербејџана и Казахстана у Републици Србији, удружења и грађани.
Након вишедневних крвавих и тешких борби припадници Народноослободилачке војске Југославије помогнути својим совјетским савезницима ослободили су 20. октобра 1944. године главни град Србије и Југославије и тиме окончали четворогодишњи период његове окупације током кога је страдао велики број Београђана, док је сам град претрпео девастацију изузетно великог обима.
У оквиру обележавања 76. годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Антић предводио је државну церемонију поводом обележавања 56. годишњице погибије совјетских ветерана код Споменика совјетским ратним ветеранима на Авали.
Поред државног секретара венце су положили и представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Београдa, Градске општине Вождовац, СУБНОР-а Србије, Градског одбора СУБНОР-а као и представници амбасада Руске Федерације, Белорусије, Азербејџана и Казахстана у Републици Србији.
Половином октобра 1964. године Београд се припремао за прославу двадесете годишњице ослобођења у Другом светском рату, октобра 1944. године. На ову прославу је била позвана делегација Совјетске армије, чије су јединице учествовале у Београдској операцији.
Седмочлана делегација Совјетске армије је 19. октобра 1964. године у пратњи 11 чланова посаде, са аеродрома Внуково у Москви, авионом типа „Иљушин Ил-18“ кренула пут Београда. Авион је последњи пут виђен на радарском екрану Контроле летења у 11:34 и потом је нестао. Са пристанишне зграде одмах потом је јављено да је у даљини према Авали виђен краткотрајни пламен, а затим и дим. Највероватније због неисправног уређаја за навигацију, авион је изгубио висину и услед густе магле ударио у падину Авале, на око 200 метара од Споменика Незнаном јунаку. Авион је био потпуно уништен, а уместо трупа се могла видети једино поцрнела гомила алуминијума. Цела седмочлана делегација и једанаест чланова посаде погинули су на лицу места и то:
Сегеј Семјонович Бирјузов, маршал Совјетског Савеза, члан ЦК КПСС, депутат Врховног совјета СССР, начелник Генералшатаба оружаних снага СССР и први заменик министра одбране СССР, херој Совјетског Савеза;
Николај Романович Мирнов, генерал-мајор, члан Централне ревизионе комисије КПСС, депутат Врховног совјета и начелник Одељења у ЦК КПСС;
Владимир Иванович Жданов, генерал-пуковник тенковских јединица, начелник Војне академије тенковских јединица, херој Совјетског Савеза и народни херој Југославије;
Николај Николајевич Шкодунович, генерал-лајтнант, заменик начелника Војне акаедмије „М. В. Фрунзе“;
Иван Кондратевич Кравцов, генерал-лајтнант у пензији, херој Совјетског Савеза;
Леонид Порфиревич Бочаров, генерал-мајор у пензији;
Григориј Тимофејевич Шелудко, потпуковник, старији ађутант начелинка Генералштаба и заменика министра одбране СССР маршала Сергеја Бирјузова;
– Чланове посаде авиона су сачињавали:
– Михаил Петрович Сисујев, мајор, командант авиона
– Генадиј Андрејевич Бељсјев, мајор, други пилот
– Генадиј Николајевич Куришев, трећи пилот
– Алексеј Владимирович Афимов, навигатор
– Владимир Дмитријевич Ишченко, мајор техничке службе, инжењер
– Олег Сергејевич Молин, капетан техничке службе, техничар
– Валентин Васиљевич Черненко, старији поручник, техничар
– Евгениј Васиљевич Јерманов, старији сержант, радиста
– Николај Андрејевич Жебелев, старији подофицир
– Валентин Федорович Качалкин, млађи сержант
– Тамара Сергејевна Кузмина, млађи сержант, стјуардеса