СУТЈЕСКА И ДАЉЕ ХУЧИ
На Тјентишту је обележена 74. годишњица битке на Сутјесци. Херојска битка трајала је од 15. маја до 16. јуна 1943. године, и била је прекретница партизанске борбе у Другом светском рату на Балкану.
Митска Сутјеска није пресушила. Слапови модро зелене боја која пролази кроз национални парк, као на разгледницама из револуционарних читанки.
Аутобус из Ужица. Гранични прелаз Котроман, некад се туда пролазило сасвим слободно. Потом следе Вишеград, Горажде и Фоча. Магистрални пут добро се одржава, и остао је исти као некада са видним обележијма фирме „Партизански пут“ која је изградила саобраћајнице. Титово име још се добро држи у кантону Горажде, док у БХ ентитету Република Српска нема видних обележја НОБ и револуције.
Главни магистрални пут у херојском Тјентишту који води до Гацка, Требиња, Дубровника и Мостара није превише саобраћајно оптерећен. Нема тробојки, национални парк не светли као некада у историјским уџбеницима, уочи прославе која је заустављала време у СФРЈ. Нема више полицајаца да на улазима преусмеравају аутобусе ужичке „Ракете“, чачанског“ Аутопревоза“, београдске „Ласте“, сарајевског „Центротранса“, загребачке караване, екскурзије из Ниша, Врања, Битоља, Љубљане…
Уз хармонике и трубе гости певају партизанске песме, песме о ЈНА и оне о маршалу.
Многи и не знају стихове из далеког времена, неки се нису ни родили када је Сутјеска била „континентални Дубровник“ када је у „Меку“ тадашње СФРЈ пристизало око 300.000 ходочасника. Управо овде где је почетком седамдесетих година прошлога века тадашњи маршал Југославије открио грандиозни споменик посвећен битки на Сутјесци. Потом су изграђени и хотели којима су осамдесетих бројни Ужичани одмарали на путу до Дубровника и Херцег Новог.
Тако је било све до деведесетих када је током трогодишњих сукоба 1992. до 1995. потпуно запуштен Спомен дом, угоститељски објекти опустели, певале се неке друге песме, неке од реликвија склоњене од очију јавности. двадесет две године од потписивања Дејтонског споразума, и с обзиром на политичку климу, споменички комплекс и музеј добро се одржава.
Партизани у пензији ипак се не предају. Долазе сваке године кад се одржава час историје.
Сутјеска је 11. јуна била место револуционарне поезије и свечаности коју је организовао Одбор Владе Републике Српске за неговање традиција ослободилачких ратова. Присуствовало је неколико стотина поштовалаца тековина НОБ-а из оба ентитета Босне и Херцеговине, Црне Горе, Србије и Словеније.
У званичном делу програма, након полагања венаца и одавања посте, истакнуто је да је битка ушла у историју као највећа током НОБ-а, док је Сутјеска постала симбол отпора фашизму. Током тридесетак дана борби 1943. погинуло је око 7500. бораца свих југословенских народа и народности, који су по бројности од 20.000 са слабим наоружањем заједно са 3000. рањеника и тифусара успели да се супроставе машинерији од 120.000 војника и наоружања и да се пробију из окружења уз огромне губитке…
Представници ужичког и бајинобаштанског СУБНОР-а положили су венце током званичног програма уз неизоставну посету гробу легендарном команданту Сави Ковачевићу где су евоцирали сећања.
