У месту Болман, попришту Болмaнске битке, одржан је 19. марта комеморативни скуп посвећен обележавању годишњице ове битке.

Домаћини манифестације били су општина Јагодњак и УАБА града Белог Манастира.

Присутне су на скупу поздравили: начелница општине Јагодњак Данијела Млинаревић, Никола Опачић, Драгица Ковачевић и испред САБА РХ Лазо Ђокић.

Присутне је испред СУБНОР-а Србије и СУБНОР-а АП Војводине поздравила Драгица Ковачевић, члан председништва СУБНОР-а Србије и потпредседник СУБНОР-а АП Војводине. Она је нагласила: „Данас смо се окупили да одамо почаст нашим прецима – палим борцима Болманскe битке, који су у критичном времену одужили генерацијски дуг према свом народу и тако отишли у народно сећање и поштовање. Они су срцем ишли против немачког челика и победили“.

Делегацију САБА РХ предводио је подпредсједник САБА РХ Лазо Ђокић. Поред делегације САБА венце су положиле: Делегација Рома на челу са саборским заступником Кајтазијем, делегација Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару, делегација ЗВО општина, делегација ОБЖ, делегација СУБНОР-а АП Војводине и Инђије, Апатина, Сремске Митровице, Растине, затим делегација СУБНОР-а Дистрикта Брчко, делегације ЗУАБА ВСЖ (Вуковар, Борово, Трпиња), УАБА: града Осијека, Белог Манастира, Пожеге, Слатине, СНВ  и ВСНМ ОБЖ, и делегација општине Јагодњак.

Јединице немачког Вермахта су, након пробоја Вировитичког мостобрана, избиле иза леђа Трећем украјинском фронту на комуникацију Батина-Бели Манастир-Печух како би успориле даље ослобођање Мађарске од стране јединица Црвене армије. Почетком марта 1945, јединице Шеснаесте војвођанске дивизије налазиле су се 6 км од села Болман. Немачке јединице тукле су положаје код Болмана и покушавале да се пребаце преко Драве између Валпова и Доњег Михољца. Циљ им је био да избију на сектор Беременд-Петловац-Болман, што би им омогућило заузимање Печуха.

Дана 5. марта, немачке јединице успеле су да направе мали мостобран код Болмана. Јединице Шеснаесте и 51. војвођанске дивизије тада су чврсто држале своје положаје и тај мостобран не би представљао већу препреку да 11. немачка дивизија није успела да освоји још 43 мостобрана на сектору који је држала Прва бугарска армија. Тако је ситуација постала озбиљна.

Јединицама војвођанских дивизија било је наређено да крену према Болману и Мајишким Међама, јер је непријатељ кренуо у напад и заузео Болман. Друга војвођанска бригада добила је задатак да се спусти испод села Јагодњака, а Петнаеста војвођанска бригада „Шандор Петефи“ задатак да заузме део фронта од Јагодњака до Мајишких Међа.

Битка је започела паљбом 25 минобацача на Болман, који су припремали терен јединицама ЈА. Након завршетка паљбе, јединице су кренуле у јуриш и заузеле положаје на улазу у село. Првог дана битке, јединице ЈА два пута су заузеле село, али нису успеле да га задрже. Немачке јединице су покретале један напад за другим, те тако нису дале времена јединицама ЈА да организују одбрану. Немци су у међувремену успели да поставе понтонски мост на Драви и почели да пребацују нове јединице у битку.

Прелажење села из руку ЈА у руке Вермахта наставило се наредних петнаест дана. Кроз то време, ЈА је седам пута заузела Болман и шест га пута напустила. У међувремену је била сломљена контраофанзива Вермахта код Блатног језeра, па су напади непријатеља на болманском мостобрану почели да јењавају. Дана 21. марта увече, одлучено је да се изведе последњи јуриш за коначно заузимање Болмана. Јуриш је започео у 7 часова увече и након кратких борби, непријатељ је почео да се повлачи. Борбе су завршиле до 9 часова исте вечери.