Велики Међер или Нађмеђер. Један од највећих логора и стратишта за Србе у тадашњој Аустроугарској, данашњој Словачкој. У њему 1914. године септембра месеца спроведено је преко 6000 Срба заједно Личани, Херцеговци, Шумадинци, Црногорци (махом из Васојевића), Крајишници и други. Од 1914. до 1919. године умрло 5928 њих. После тих голгота на месту логора затрављена ледина. Све до пре више година када је човек Стане Рибич, председник Удружења Срба из Словачке, часне земље која није признала фантомску државу Косово, заједно са својом супругом Аницом из својих личних средстава одлучио да ово српско светилиште заштити, обнови, уради мермерне плоче уз помоћ Министарства спољних послова Републике Србије и тадашњег министра Ивице Дачића, аутономне покрајине Војводине и председника Игора Мировића, као и људи добре воље.
Данас, у центру Шумадије-Крагујевцу, Стане и његова супруга гости СУБНОР-а, удружења Васојевића и завичајног удружења Комова и потомака страдалих у логору. Домаћини потпредседник СУБНОР-а Србије академик Зиројевић са сарадницима и председник удружења Васојевића Верољуб Л. Кастратовић.
Уручује им се признање СУБНОР-а Србије „Велико Хвала“ и преносе поздрави председника генерала Видосава Ковачевића, као и Повеља поменутих удружења. Стане Рибич се захваљује, износи своје задовољство и срећу што је данас ту, по први пут у центру старе српске престонице Крагујевцу, међу својима. Затим са супругом полаже венац на гроб стрељаних ђака и професора у Шумарицама, као и стрељаним Словацима 1918. године приликом њихове побуне против црно-жуте Аустроугарске монархије.
Стане и супруга Аница, по својој жељи, учлањују се у СУБНОР Србије примају чланске књижице и љубе их.
Србија и њена деца, потомци славних предака поштују овакве људе којима је спомен на српске војнике страдале у Нађмеђеру светиња и који не дају да се они забораве. Дарују књиге донете из Словачке о логору и говоре: Чувајмо и незаборавимо успомену на наше славне претке!
Медији бележе овај несвакидашњи догађај.