У Сремској Рачи и Босуту обележена је 81. годишњица страдања мештана Сремске Раче, Босута, Моровића и Јамене, које је у марту 1945. године починила злогласна 13. СС брдска дивизија „Ханџар“. Током тих трагичних мартовских дана у ова четири села убијено је око 720 српских цивила – мушкараца и жена, старих и младих, читавих породица које су страдале у таласу суровог насиља.
Пошту невиним жртвама одали су мештани Сремске Раче и Босута, као и делегације СУБНОР-а АП Војводине, СУБНОР-а Новог Сада, Сремске Митровице, Инђије и Шида, Удружења ваздухопловаца Војводине, Заједнице удруга антифашистичких бораца и антифашиста Вуковарско-сремске жупаније, СУБНОР-а Бијељине и Брчког, УАБНОР-а Сребреника, као и представници других организација и удружења који негују традицију антифашистичке борбе.
Комеморативни програм започео је у Сремској Рачи, где су положени венци и цвеће на спомен-обележје. Ово место има посебно значење у историји Народноослободилачке борбе: 19. јула 1943. године у Сремској Рачи формиран је Други сремски партизански одред, док је 17. јануара 1944. године овде формирана и Шеста војвођанска бригада. Током рата преко Раче су пролазиле хиљаде бораца који су се из Срема упућивали у Босну, настављајући борбу против окупатора и његових помагача. Упркос снажном отпору, село је током рата у потпуности спаљено, а велики број мештана свирепо је убијен од стране припадника „Ханџар“ дивизије.
Програм је настављен у Босуту, где је одата пошта борцима Народноослободилачког рата полагањем венаца на споменик у дворишту Основне школе. Након тога учесници су се упутили на обалу реке Саве, на место где су током рата довођени заробљени мештани из школе и где су многи од њих на лицу места убијени. Према сведочењима потомака преживелих, мештани су у страху бежали у околне шуме како би спасли животе, јер је наредба команде ове злочиначке дивизије гласила да „северно од Саве не сме бити заробљених или живих цивила“. По уласку у село, војници су претресали куће и на лицу места ликвидирали многе становнике, док је велики број људи затворен у зграду школе. Истовремено су по салашима вршени претреси и почињена бројна злодела, укључујући насиље над женама и девојкама. Нека тела жртава никада нису пронађена јер су спаљена, док су призори страдања оставили дубок траг у сећању народа овог краја.
Од око 1200 предратних становника Босута, ослобођење је дочекало тек око 700 мештана, и то већином у избеглиштву, у Семберији и Мачви.
Присутне је у име организатора поздравио Рада Корица, председник СУБНОР-а Града Сремска Митровица, који је захвалио свима што су дошли да одају пошту страдалима и да заједнички чувају сећање на невине жртве. Скуп је поздравио и Јово Барошевчић, потпредседник СУБНОР-а Србије и председник СУБНОР-а АП Војводине, истичући да се страдања из времена окупације не смеју препустити забораву.
„Наша је дужност да памтимо и да истину преносимо генерацијама које долазе. Народ Срема је у годинама окупације живео у времену потпуног безумља, када је сваки дан био борба за опстанак. Сремска равница натопљена је крвљу невиних жртава страдалих од усташа и нациста“, нагласио је Барошевчић.
Поруку мира, толеранције и међусобног разумевања упутио је и Лазо Ђокић, председник Заједнице удруга антифашистичких бораца и антифашиста Вуковарско-сремске жупаније, нагласивши значај заједничког неговања сећања на жртве фашизма и очувања антифашистичких вредности као темеља савременог друштва.
Обележавање годишњице у Сремској Рачи и Босуту још једном је подсетило да је сећање на жртве и неговање традиције Народноослободилачке борбе трајна обавеза садашњих и будућих генерација.
- март 2026.