Ваљево

ОДРЕД СА ДЕСЕТ ХЕРОЈА

У меморијалном парку на „Петом пуку“, који је реновиран и обновљен, у Ваљеву је свечано обележена 75 годишњица оснивања Ваљевског партизанског одреда.

О чувеном партизанском одреду говорили су Милић Петровић, Душан Марковић и Зденко Дупланчић.

Одред је имао четири чете: Колубарску, Тамнавску, Подгорску и Азбуковачко-Рађевску.

Први командант био је Здравко Јовановић а политички комесар Милисав Милосављевић. Задатак одреда је био да војнички и политички делује на простору од Рудника до Дрине.

Прву оружану акцију извела је Рађевска партизанска чета 7. јула 1941. године у Белој Цркви код Крупња, где је ликвидирала жандармеријску патролу која је покушала да растури народни сабор. Ту се у ликвидацији патроле истакао Жикица Јовановић Шпанац и та акција обележила је почетак оружаног устанка народа Србије.

Одред наставља борбена дејства 11. јула. Разоружава 12 немачких војника у Јантинским шумама, 13. јула жандарме у селу Драчићу, 21/22. у Ваљевској Каменици, нападнута је жандармеријска станица у Пецкој.

Крајем августа и почетком септембра формирана су три батаљона са укупно преко 1000 бораца. Захваљујући доброј организацији и елану борци су у првој половини августа 1941 ослободили целу територију рађевачког, азбуковачког и јадарског среза, сем Крупња, Љубовије и Бање Ковиљаче, које су Немци успели да задрже још неко време.

До средине септембра 1941. године ослобођена је цела територија од Рудника до Дрине, изузев Ваљева и Шапца.

Једно од најзначајнијих догађаја у борби Ваљевског партизанског одреда јесте блокада Ваљева. Трајала је око два месеца. У њој је учестовао Ваљевски одред и један батаљон Посавског одреда. У Ваљеву био је немачки гарнизон у јачини од 3000-5000 војника. Скоро свакодневно су вођене борбе како са јединицама гарнизона у Ваљеву, тако и са немачким јединицама које су се пробијале у помоћ опкољеном гарнизону. Немци су били присиљени да својима и авионима добацују храну.

Стално гоњен од надмоћнијих немачких и недићевско-четничких снага јануара 1942. одред је водио жестоке борбе код села Ба и планини близу Мионице, у реону Ваљева на планини Маљен. У марту одред се пребацује на леву обалу Дрине у источну Босну и даље у Фочу, где је ушао у састав Пратећег батаљона Врховног штаба.

Ваљевски партизански одред дао је 10 народних хероја. То су: Драгојло Дудић, заменик политичког комесара одреда, Милош Дудић, командант Рађевског батаљона, Ђуро Дулић, борац Рађевског батаљона, Жикица Јовановић Шпанац, политички комесар Рађевског батаљона, Здравко Јовановић, командант одреда, Радивоје Јовановић, командир Колубарске чете, Живан Марковић Жића, борац Рађевског батаљона, Милосав Милосављевић, политички комесар одреда, Милорад Мића Стојановић командир Подгорске чете, Стјепан Стево Филиповић, командир Колубарске чете.