У организацији Одбора за неговање традиције Владе Србије, који је представљао државни секретар Зоран Антић и уз присуство представника Министарства одбране, Града Београда, Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца, Удружења потомака ратова 1912-1920. и других патриотских организација, уприличена је комеморативна свечаност поводом годишњице смрти великог српског војсковође Радомира Путника. Присутне делегације положиле су венце и цвеће, а у име председника СУБНОР-а Србије цвеће је положио његов секретар Станислав Рескушић.
Путникови преци доселили су се са Косова крајем 18. века (прво у Белу Цркву, а потом у Крагујевац), а презиме су добили тако што је војводин деда Арсеније као седмогодишњак на питање пролазника како се зове, одговорио ја сам путник у непознатом правцу!
Богата је и пребогата бографија легендарног првог српског војводе, који је већ као дете показивао склоност ка учењу и усавршавању па је у основну школу кренуо са једва 6 година.
Такође је већ у раном детињству испољавао склоност ка командовању, реду и дисциплини. Та особина га је коштала и првог пензионисања од стране краља Александра Обреновића. Обреновићи су генерално били подозриви према Путнику с обзиром на његову непоколебљиву одбрану својих ставова када је сматрао да је у праву. Међутим, сменом династија Путник је рехабилитован и враћен на функцију команданта Генералштаба.
Нижу и вишу гимназију завршио је у Крагујевцу, а Војну академију 1866. у Београду.
Током своје богате војничке каријере био је два пута начелник Главног генералштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом светском рату.
Путник је учествовао у свим ратовима од 1876 (Први српско турски рат) па до Првог светског рата, чији крај није дочекао. Већ тада тешко болестан прошао је Албанију, да би 1916. године са Крфа био пребачен у Ницу где је и преминуо 17. маја. Његови посмртни остаци пребачени су у Србију тек 10 година касније 6. децембра 1926. године.
Сахрањен је 7. децембра на Новом гробљу уз све државне и војне почасти. Уврштен је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје.
Одликован је десетинама домаћих и иностраних војних одликовања која, у својој скромности, готово да никада није ни носио. Издвојили бисмо само нека: Орден Карађорђеве звезде 1. реда, Орден белог орла, Орден Таковског крста са мачевима, Орден Светог Саве 1. реда, Споменица за ослобођено Косово…
Уз то, одликовале су га Русија: Орден Светог Станислава са мачевима, Француска: Орден легије части, Румунија: Орден Румунске круне, Енглеска: Орден Светог Михаила и Светог Ђорђа са лентом првог реда…
17.5.2023