Вера Благојевић

(1920-1942), студенткиња медицине, партизанка и народни херој Југославије. Рођена је 1920. године у Шапцу. Још као ученица шабачке гимназије пришла је напредном револуционарном покрету, и 1936. године постала члан СКОЈ-а. Нарочиту активност је испољавала у раду са младима Шапца. По завршеној гимназији уписала се на Медицински факултет у Београду, где наставља револуционарну активност. Члан КПЈ је постала 1940. године. Одмах по окупацији земље вратила се у Шабац, где је активно радила на припремама устанка. На окружној партијској конференцији 29. јуна 1941. године изабрана је, као једина жена, у ОК КПЈ за Шабац. По формирању Мачванског НОП одреда, активно је радила са женама Подриња. Налазила са на челу актива жена, а августа 1941. године руководила је културно-просветним одбором који је окупљао жене антифашисте. Под њеним утицајем многе жене су одлазиле да раде у Централној партизанској болници у Крупњу.

Развијајући политичку активност на терену шабачког округа, стално је била у опасности, јер је обилазећи места могла да буде откривена од непријатеља. На сопствену иницијативу преносила је пропагандни материјал и летке у Лозницу. На том путу сусрели су је четници, препознали и ухапсили. После злостављања била је пуштена. И други пут је ишла по истом задатку, а четници су је опет ухапсили. Захваљујући акцији партизана, заједно са групом другова спасена је сигурне смрти.

Када се после Прве непријатељске офанзиве, Мачвански НОП одред повукао, Вера је остала да ради на терену. Међутим, убрзо су је четници и по трећи пут ухапсили, у селу Текеришу. Подвргли су је страховитом мучењу. Ништа није признала, па су је четници предали гестапоу у Шабац. Тамо су је агенти гестапоа уцењивали нудећи јој „слободу“ само ако ода везе и оне који су радили за НОП. Вера је све то одбила и наставила да се држи поносно и храбро. Пошто ништа нису успели да сазнају, осудили су Веру на смрт и стрељали је марта 1942. године, заједно са стотињак других родољуба.

За народног хероја проглашена је 6. јула 1953. године.