СУБНОР МОРА ДА ИМА СВОЈЕ МЕСТО
СУБНОР ће се доследно и са правом залагати за одговарајуће своје место у новом законском пропису о борачкој, инвалидској и заштити сличних организација.
Ово је закључено у Београду, у оквиру јавне дебате о нацрту закона који ускоро треба да се нађе и пред посланицима Народне скупштине Србије, на састанку радне групе коју је формирало Председништво Републичког одбора СУБНОР-а.
Позитивно је што ће и ова веома значајна област друштвеног живота бити, после низа година, по свој прилици адекватније регулисана у нашој држави, али се сматра, у исто време, да састављачи прве верзије закона морају да узму у обзир веома релевантне опаске изнесене у дискусији одржаној (организатор је надлежни владин ресор, предвођен државним секретаром Драганом Поповићем) у Новом Саду, Београду, Нишу и Крагујевцу, као и примедбе достављене писменим или електронским путем.
Што се тиче СУБНОР-а, предлози из организације биће сумирани на седници Председништва заказаној за 22. децембар и дан касније, према расписаном року, достављени Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Радна група је констатовала, поред осталог, да закон мора уважавати репрезентативност као одлучујући фактор и улогу коју организација има у друштвеном животу државе и допринос на међународном плану у афирмацији антифашизма у свим периодима постојања.
Примећено је да су, најблаже речено, нејасне предложене формулације о томе ко се сматра борцем. Тим пре што је записано да су то и они што су, наводно, учествовали у одбрани ”територијалног интегритета и суверенитета земље у Другом светском рату у саставу Јвуо од 17.априла 1941.до 12.септембра 1944”. Овај задњи датум везан је за обавезу, упућену из Лондона од тадашњег престонаследника и избегличке владе, да се све постојеће формације ставе под команду народноослободилачке и партизанске војске – неки су поговорно послушали, други су наставили да служе окупаторској сили.
Остаје, међутим, бар привидно нејасно, али и, у исто време, императивно за састављаче законског нацрта да објасне у чијим су се редовима, на којој страни и са каквим циљем налазили поменути ”борци”. Несхватљиво је да у јубиларној години победе над фашизмом у Другом светском рату, у време кад се наше законодавство усклађује са европским, кад је извесно да је ЕУ основана на чврстим антифашистичким темељима, Србија предлаже закон којим квислинге ставља у исти строј са победничком савезничком коалицијом против које су, у сарадњи са нацистима хитлеровске Немачке, свих ратних година војевали немилосрдно.
СУБНОР предлаже, такође, да се бившим борцима, ветеранима, инвалидима не могу скраћивати досадашња права гаратована и Уставом. Нису адекватно дата ни решења везана за финасирање на свим нивоима. Тим пре што не могу да изостану начела која се морају уважавати у сваком савременом друштву – неговање и развијање ослободилачких и демократских традиција, социјална и здравствена заштита, сарадња са националним и међународним борачким антифашистичким организацијама.
Председник СУБНОР-а Србије, проф.др Миодраг Зечевић, још је, иначе, 9. септембра, кад је било наговештаја да се спрема закон, упутио ресорном Министарству низ конкретних предлога који су могли да послуже писцима верзије. Чује се да су то експерти, професори правних факултета у Београду и Новом Саду. Представници заинтересованих организација су искључени у тој фази рада.
