ПАЖЊА СВИМА И СВУГДЕ

СУБНОР Србије је у обавези према многољудном чланству да свима и у свакој средини поклања пуну пажњу.

Нарочито у оквиру здравствене и социјалне заштите које су програмске окоснице традиционалне слобадарске антифашистичке организације што у својим редовима има различите узрасте и посебно у поодмаклим годинама и оронулог здравља и као последице несебичног давања у младости за идеале наше отаџбине.

Обавеза је државе, без обзира на то каква политичка опција држи власт, да се стара о тој популацији као у свим демократским државама света које свесно подржавају ветеране захваљујући што су славном прошлошћу обезбедили будућност новим генерацијама.

Ово је, поред осталог, закључено на саветовању о горућој теми у СУБНОР-у Србији,  опржаном под председништвом Душана Чукића.

Уводно излагање имала је чланица Председништва борачке организације и председница Комисије Републичког одбора за борачко-инвалидску заштиту, магистар Душанка Лукић Хавелка.

 ЖИВОТ  ЗА  СЛОБОДУ

 ”Републички одбор СУБНОР-а, своју улогу, према социјалној сигурности бораца и војних инвалида, заснива на традицији НОБ-а када је спасавање живота рањених бораца био приоритетни задатак.

 Од 900.000 бораца, 400.000 је погинуло, а рањено 312.000. Рањени борци су залечивали ране и враћали се у борбу, а после завршетка рата наставили рад према преосталим способностима као ратни војни инвалиди.

Број бораца и војних инвалида се годинама смањује, а њихове године се увећавају. Просечна старост се креће од 86-95 година. У тим годинама, дејством ратних последица и старосне доби. расте број оболења и имају све више потреба у одржавању здравственог стања и социјалне сигурности.

Борачко-инвалидска заштита спада у обавезе државе, као што је међународним прописима о правима ветерана из Другог светског рата прописано. Код нас је борачко-инвалидска највећа брига СУБНОР-а.

Републички одбор СУБНОР-а је у том циљу од 2008.године започео истраживање о теми “Социјално-економски положај бораца и војних инвалида“, уз финансијску подршку ресорног Министарства, обезбеђену на основу пројекта. Трајање истраживања, број бораца и војних инвалида укључених у истраживачки поступак и број места у којима је истраживање спровођено, зависио је од средстава и кадровских услова општинских организација СУБНОР-а.

У првој фази истраживачког поступка учествују пројектом предвиђени општински или градски одбори СУБНОР-а. Они одређују борце који ће бити испитивачи и борце и војне инвалиде који ће бити испитаници. Поступак снимања социјално здравственог стања бораца и војних инвалида врши се на основу јединственог упитника.

Испитивачи и испитаници током одговора на питања у упитнику разговарају и о другим питањима и проблемима испитаника а испитивач их уписује на полеђини упитника. На тај начин одбор СУБНОР-а стиче више података о стању и проблемима испитиваних бораца и војних инвалида и може да им пружи бржу и адекватнију помоћ.

У даљем поступку упитници се достављају Комисији за борачко-инвалидску заштиту Републичког одбора СУБНОР-а на обраду и припрему извештаја, који се доставља одборима СУБНОР-а у местима где је извршено испитивање да омогуће планирање и мере заштите. Републички одбор пружа помоћ и тиме што Комисија за борачко-инвалидску заштиту организује стручно методолошке скупове за више општина у којима је спроведено истраживање. На ове скупове позивају се и представници домова здравља, општинских односно градских Служби за борачко инвалидску заштиту, центара за социјални рад, геронтолошких центара и Црвеног крста. Овим скуповима су присуствовали председници одбора СУБНОР-а из тридесетак градова и општина.

Ова пракса се показала корисном због тога што се стиче боља информисаност, сазна више података и оцена о стању и проблемима и успоставе непосреднији односи учесника битних за сарадњу. До сада је организовано више успешних скупова у Београду, Крагујевцу, Новом Саду, Шапцу, Бечеју, Крушевцу и Сокобањи.

ГОДИНЕ, ПРИЛИКЕ, ПОТРЕБЕ

До сада је истраживање спроведено у 52 општине и града и њиме је обухваћено око 11.000 бораца и војних инвалида НОР-а и одбрани од агресије НАТО у 1999. години. Утврђени су следећи подаци:

1.старосно стање: 1.947 испитаника имало је мање од 80 година, 1.842 имало је 80 и више година. а више од 85 година било је 4.457 испитаника;

2.способност за самосталан живот: 6.251 испитаника своје стање оценило је као задовољавајуће а 2.014 одговора односи се на ограничену покретљивост;

3.породичне прилике: 6.276 испитаника живело је само у свом домаћинству, 2.274 испитаника живело је у двочланом домаћинству, а у трочланом и домаћинству са више чланова живело је 2.642 испитаника.

На питање о потреби за туђом помоћи 2.204 испитаника изразило је потребу за помоћи у кући и 1.220 за смештајем у установу социјалне заштите.

На основу ових података, као и примедаба и предлога изнетим на одржаним скуповима констатовано је следеће стање:

1.општински одбори СУБНОР-а не располажу кадровским, материјалним, а неки ни просторним условима за веће ангажовање на плану социјално-здравственог стања бораца;

2.да службе за борачко инвалидску заштиту у скупштинама општина у већини случајева нису спремне да сарађују са СУБНОР-ом, чак ни онда кад се ради о најтежим случајевима здравствене и социјалне заштите;

3.због дугорочног заказивања специјалистичких прегледа, што у домовима здравља морају дуго да чекају на ред што због старости и инвалидитета тешко подносе и да после повратка са болничког лечења не добијају услуге кућне неге;

4.да борци и војни инвалиди који живе сами имају највећу потребу за кућном негом и кућним лечењем, помоћи у кући за набавку намирница, припрему оброка, набавку огрева и зимнице и др.

5.да због недовољних капацитета у постојећим домовима за старе и пензионере и недостатка ових установа у месту борца и војног инвалида, они су принуђени да склапају уговоре о доживотном издржавању са даљим рођацима или лицима која се тиме баве и да су немоћни у случајевима кад они не остварују уговором предвиђене обавезе;

6.да борце и војне инвалиде који живе сами посебно угрожава самоћа и недостатак помоћи и од сопствене породице, па и од борачке организације.

Резултати досадашњег истраживања омогућавају и Републичком одбору СУБНОР-а бољи увид у стање и проблеме бораца и војних инвалида и рад органа СУБНОР-а да планирају своје активности на побољшању социјалне сигурности бораца и војних инвалида, кao и настојању РО СУБНОР-а да се код надлежних републичких органа залаже за системска решења на плану здравствене заштите, пензијско инвалидског осигурања, и остварује сарадњу са надлежним републичким органима и установама у чију надлежност спада социјална и здравсвена заштита бораца и војних инвалида.

САРАДЊОМ ДО БРЖИХ РЕЗУЛТАТА

У центрима за социјални рад и геронтолошким центрима постоје разноврсни садржаји радa са старим особама. За неке садржаје не треба много материјалних средстава већ добро осмишљене активности, како стручних лица, тако и старијих особа. Доказано је да се физичко и ментално стање старих побољшава на основу ангажовања у активностима хуманитарног карактера.

Уз помоћ и искуство ових установа, одбори Савеза бораца могу својим члановима обезбедити конкретне врсте помоћи. Проблем је што у ове активности нису укључивани борци из разлога што већина њих не познаје садржаје рада тих установа и што сматрају да  нису за њих, већ за најсиромашније грађане па им се из ових разлога нису ни обраћали.

А управо у сарадњи са овим установама и установма здравствене заштите, одбори Савеза бораца могу обезбеђивати потребну помоћ најстаријим и најугроженијим борцима који живе у једночланом домаћинству као што су: посете болесним особама са којим је успостављен контакт приликом попуне упитника, позив телефоном приликом болести, организовање друштвених игара, сарадња са библиотекама, организовање испоруке оброка из кухиња геронтолошких центара под повољнијим ценама, организовање мерења шећера и притиска у просторијама општинског одбора, прославе значајних датума из историје НОБ-а у школама и установама које носе имена народних хероја (још нису у свим местима измењена њихова имена), формирање волонтерских тимова у којима би били ангажовани пензионисани просветни радници, судије, лекари, социјални радници, студенти учитељских и васпитачких факултета и факултета хуманистичких наука и др. За ове активности треба добра воља и осмишљена организација.

О социјално-здравственим проблемима бораца и војних инвалида расправљало је  Председништво СУБНОР-а и том приликом усвојило следеће препоруке за организације СУБНОР-а на свим нивоима организованости:

1.да Републички одбор СУБНОР-а достави градским и општинским одборима збирни извештај о стању и проблемима бораца и војних инвалида на основу досадашњег истраживања, ради информисања органа власти у своме месту ради бржег решавања проблема социјалне сигурности бораца и војних инвалида од стране надлежних органа и служби и обезбеђивања средстава за рад општинских одбора;

2.да општински одбори утврде листу најугроженијих и најстаријих бораца и војних инвалида и према њиховој потреби доставе захтеве надлежним службама да оне дају приоритет у поступку решавања о потребама тих бораца.

3.да општински одбори образују комисије за борачко инвалидску заштиту и да поред бораца у ове комисије именују и представнике општинских служби за борачко инвалидску заштиту, дома здравља, центра за социјални рад, Црвеног крста, школа са именима бораца, удружења пензионера и других хуманитарних организација и удружења које би припремале програме и активности намењене пре свега најстаријим борцима и војним инвалидима.

4.да ће Комисија за борачко-инвалидску заштиту РО СУБНОР-а припремати упутства за комисије при градским и општинским одборима СУБНОР-а о садржају и начину организовања појединих активности на унапређењу квалитета живота бораца и војних инвалида.

У истом циљу ће Комисија ангажовати познате стручњаке здравствене струке и социјалног рада да у листу ”БОРАЦ” и на Порталу СУБНОР објављују прилоге о лечењу болести и условима остваривања права бораца и војних инвалида.

Председник  СУБНОР-а обратио се писмом надлежним министарствима и затражио да се проблеми бораца и војних инвалида решавају у непосреднијој сарадњи градских и општинских органа управе за борачку заштиту и градских и општинских одбора СУБНОР-а.

Упутио је и захтев ресорном министру Александру Вулину да се приликом припреме Закона о борачко-инвалидској заштити постојећа права бораца НОР-а не смеју умањивати. Ако се проблеми бораца и војних инвалида ставе у контекст да се са њима суочавају особе које су се током Другог светског рата бориле за слободу своје земље и своја права изборила не само за себге већ и за све грађане, и да сада имају преко 85 и више година због којих је потребна помоћ и разумевање.

 Организације Савеза бораца и надлежне службе и установе имају обавезу да ове проблеме социјално-економског стања бораца и војних инвалида најозбиљније схвате и дају приоритет у решавању. За све њих је ово не само испит стручности већ и савести и хуманости. Све ове активности треба остваривати у намери ДА НЕ БУДЕ КАСНО” – рекла је у уводном излагању председеница Комисије СУБНОР-а Србије за борачко-инвалидску заштиту мр Душанка Лукић Хавелка.

Више учесника саветовања, подржавајући путеве за заштиту бораца и инвалида, указало је на актуелност проблема тражећи од државних органа да што пре и трајно, на хуман начин, реше и ову годинама ”запуштену област” на начин који одговара нашој средини и по угледу на искуства које у другим срединама, у Европи посебно, воде бригу о ветеранима.