У организацији Одбора за неговање традиције Владе Србије, чији је председник министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић који је и предводио државну делегацију, а уз присуство унуке Милунке Савић др Слободанке Грковић и праунуке Иване Спасовић, одржана је комеморација на Новом гробљу у Београду поводом 50 година од смрти највеће српске хероине Милунке Савић.
Уз представнике министарства одбране, дипломатског кора (Русија и Француска) и учешће 17 патриотских удружења, свештеници Српске православне цркве одржали су помен најодважнијој српкињи, у целој нашој бурној историји. У име председника СУБНОР-а Србије, генерал – мајора Видосава Ковачевића, цвеће је положио његов секретар Станислав Рескушић.
Ко је била Милунка најбоље сведочи чињеница да је „Похвала јунаштву“ српског наредника Милунке Савић прочитана 1918. пред стројем свих јединица Антанте и била је то почаст која није указана ни једном официру, нити генералу!
После рата подизала је Милунка осим свог још 13 српске деце, сирочади, радећи као чистачица у једној банци! Умрла је на данашњи дан у Београду.
У многоме се наша Србија стекла у лику Милунке Савић, исказала своје биће и суштину управо у овој хероини. Називали су је српска Јованка Орлеанка. Изузетно смо поносни као нација на то, али Милунка Савић је била заправо своја, посебна, уписала се својим именом и делом у историју, била је српска, била је управо све оно што је Србија. Одлучна, храбра, поносита, спремна на разне жртве, јер је знала да брани своје, да је праведна, да не мрзи.
Једна жена, српска ратница, оставила је без даха и силе на Западу и на Истоку. Хероина балканских и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“, Милунка Савић, уписала се у историју светског ратовања као жена са највише одликовања.
Било је то време далеко и од помисли да жене могу да стану у строј, али то Милунку, одсечну и одлучну није спречило да приступи српској војсци, испрва као Милун.
Када су због рањавања у груди у Брегалничкој бици открили њен идентитет, одбила је да пређе у болнички корпус и стрпљиво сачекала да јој дозволе да се врати у бој. А бојева је било много!
Милунка Савић рањавана у борбама чак девет пута и одликована са 12 и то највиших и српских и светских ордена.
И у ово данашње време, не можемо и не смемо никада да изгубимо из вида, из памћења, из културе сећања своје див јунаке, који су својом жртвом омогућили да живимо у миру и напретку.
Зато нека је нашој Милунки вечна слава и хвала!
5.10.2023