БОМБОМ НА ФАШИСТИЧКИ ТЕНК
Немачки фашисти, потпомогнути „петом колоном“, напали су 6. априла 1941. године без објаве рата Београд, док су јаким моторизованим снагама из Бугарске продрли у долину Велике Мораве.
Хитлеровска 11. оклопна дивизија заузела је Јагодину и наставила продор ка Лапову и другим правцем према Крагујевцу.
У Крагујевцу и Шумадији је врило као у кошници. Сеоска и радничка омладина, предвођена КПЈ, била је спремна да се бори против агресора. Чланови КПЈ су из Војно-техничког завода пребацили оружје на сигурно, прикупљали оно које су припадници Војске Краљевине Југославије оставили док су бежали.
У прикупљању оружја истакли су се Влада Сретеновић (првоборац из Крагујевачког одреда), браћа Јанић (Тика и Вита), Немања Марковић, Живадин Несторовић, Адам Терзић, Воја Радић (касније генерал и народни херој) и многи други.
У Крагујевцу су у том моменту биле следеће снаге: Пиротехнички батаљон, један резервни батаљон и један коњички дивизион ојачан јединицама 5. допунског пука.
Пред немачку силу стали су стари ратници Солунци, осведочене патриоте и родољуби чија су светла имена уписана у вечност наше Отаџбине:
Веселин Дивац, јунак са Цера и Колубаре, носилац Карађорђеве звезде, Албанске споменице и још мноштва других одликовања који је са пушком у руци кренуо на немачке тенкове, потпоручник (чин поручника није стигао ни да стави а већ га је добио) Драго Говедарица који је са бомбом скочио на немачки тенк и погинуо смрћу хероја, затим мајор Драгољуб Јанков Кргушић који није знао да се повуче, већ са својом митраљеском четом којом је командовао, Немце зауставио у надирању, херојски погинуо и остао да векује на баљковачким падинама, затим Миливоје Милентијевић, Велимир Илић, Урош Црниловић, рез. потпуковник, Војислав Марушић из Прањана, мајор Душан Радовић и капетан Милошевић, који су код Тополе зауставили немачку колону и још 132 официра, подофицира и војника Војске Краљевине Југославије који су животима исписали странице наше историје и остали верни заклетви.
Поводом годишњице напада Немачке на Југославију, представници СУБНОР-а су се поклонили сенима и на гроб Веселина Дивца и мајора Драгољуба Кргушића положили цвеће. Јунаци Априлског рата нису заборављени, живе у срцима родољуба.
