ДАН КАД СУ ФАШИСТИ РАЗАРАЛИ БЕОГРАД
У рано јутро 6. априла 1941. године немачка хитлеровска авијација напала је велики број аеродрома, хидро-базе, луке и велике градове Краљевине Југославије. Примарни циљ напада, првог дана, био је разарање Београда.
Испуњавајући Хитлерову заповест Луфтвафе је тада извршила највеће и по последицама најтеже бомбардовање југословенске престонице. Први дан рата био је поразан за ваздухопловство Краљевине Југославије. Луфтвафе у нападу на Југославију, ангажована је у складу са доктрином муњевитог рата, а са циљем да се масовним дејством брзо разбије југословенско Ратно ваздухопловство, оствари превласт у ваздушном простору, а потом да се снаге усмере на подршку операција немачке и италијанске копнене војске.
ГЕНОЦИД НАД НЕДУЖНИМ НАРОДОМ
Први напад на Београд почео је 6. априла у 06.45 часова. У њему је учествовалао 160 бомбардера (До-17, Ју-88 и Хе-111) и 74 „Штука Ју-87“, једна група разарача „Ме-110“ (око 20 авиона) и 100 ловаца Месершмит „Ме-109“, који су летели у заштити рејона дејства и пратњи авиона „Хе-111“. Укупно 354 авиона.
Други напад је извршен у преподневним часовима између 10 и 11 сати, а у њему је учествовало 57 „Штука Ју-87“ и око 30 ловаца у пратњи. Трећи напад је извршен у 14 часова са 94 бомбардера и око 60 ловаца у заштити.
Четврти напад извело је 90 авиона „Штука Ју-87“ и око 60 ловаца у пратњи. У та четири напада ангажовано је 895 авиона.
Ноћу 6. на 7. април Немци су имали 16 авијацијских полетања. Дејства су настављена 7. и 11.априла али знатно мањим снагама. Пре подне 12. априла дејстововало је 20 Штука и 10 ловаца. Укупно је у нападима на Београд од 6. до 12. априла учествовало 60 бомбардера и „Штука“, које је штитило и пратило 320 ловаца.
На Београд је бачено 218.508 килограма бомби. Према подацима тадашње београдске општине бомбардовањем је порушена 71 зграда, теже оштећено 1.888, лакше 6.615 зграда. Водоводна мрежа је оштећена на 360 места. Како је тада у Београду било 19.641 зграда, 9.365 уништених и оштећених чини близу 50 одсто.
Губици цивилног становништва нису потпуно утврђени а предпоставља се да је погинуло 2.271 људи.
Делегације Министарства одбране, Војске Србије и Града Београда положиле су венце на Споменик пилотима браниоцима Београда априла 1941. године на Земунском кеју.
БИЛИ СМО ЈЕДИНИ И ЗАТО ПЛАТИЛИ ЦЕХ
Министар одбране Александар Вулин оценио је да су Срби 6. априла 1941. године били „једини антифашистички народ у Европи“ због чега су, како је навео, платили „страшну цену“.
„Тог 6. априла 1941. нацисти су се уписали тамо где им је место, међу звери, а ми смо остали тамо где смо увек и били – међу људима и међу победницима“, навео је Вулин.
У име Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, венац је положио државни секретар Ненад Нерић, док је у име града Београда венац положио заменик градоначелника Горан Весић.
Полагању венаца присуствовала је и делегација Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије.
Град Београд је донео одлуку да се градски симболи осветле у бојама српске заставе, у знак сећања и почасти жртвама бомбардовања 6. априла 1941. и свима који су животе дали за слободу Београда.
Мост на Ади, Савски и Бранков мост, Палата Албанија, Дом Народне скупштине и фонтана на Славији светлеће српском тробојком.
Председник Скупштине града Никола Никодијевић положио је венац на спомен-обележје у Алеји жртава бомбардовања Београда 1941. године на Новом гробљу. Венце је положио и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.
”Не смемо да заборавимо тај монструозни чин и све невине жртве које су тога дана страдале. Зато морамо да чувамо успомену на њих, али и на све оне који су у борби против фашизма касније дали своје животе да би наша земља била слободна. Са поносом можемо да кажемо да смо земља која је увек била на правој страни и која ће и убудуће гајити слободарску традицију. Наше будуће генерације едуковаћемо како то никада не би заборавили” – рекао је министар Ђорђевић.
