ШОУ НА КОШАВИ

Пише: Ирена ЈОВАНОВИЋ, ТВ новинар

Кошава. Велики датуми. Свечани тонови. Уређене одаје. Јесења извршења бројних обавеза. Журно и разметљиво стизање на бучна места са поводом. Цивилизација се бори за себе, за опстанак својих суштинских делова, за виталност идеја које чувају духовну вертикалу.

Старији су агилнији, не пристају на историјски шоу бизнис, сматрају да се симболичне истине лако изгубе у свеопштем маркетингу који живимо.

Телефони звоне, поруке бележе статистичке рекорде у броју откуцаних слова и расположивих секунди у једном дану. Сами себе фасцинирамо урушавањем. Шта стварно желиш? Шта жели овај свет оличен у појединцу. Анестезију, аналгетик или пилуле за лилуле…

Шта треба да избегнемо да фаталистички не посматрамо оно што живимо? Делимо се на посматраче, публику и играче. У сва три случаја производимо емоције, заплачемо, радујемо се, али нам је одговорност другачија. Играти своју игру, отрести прашину с колена, наставити. Уложити труд све до спознаје да је стрпљење горко, а плодови му слатки. Стрпљење није нечињење!

Свечане песме су се ориле дуж бучних улица, заустављале по неки знатижељан корак. Историја се гурала између рекламних паноа и дневних обавеза. Неки су јој уступали место као старијем путнику у превозу, једни невољно, други због васпитања, а трећи свесни да све под сунцем има и треба да има своје место.