САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 835697Укупно посета:
  • 2605394Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

ПРЕПОЗНАВАЊЕ АГЕНТА

Пише: Пуриша ЂОРЂЕВИЋ, филмски режисер

Дванаестог априла 1941. године ушли су Немци у Чачак. Првог октобра 1941. године партизани су ослободили Чачак. Немци су се повукли према Краљеву. Сада је наша територија у октобру 1941. године имала слободне градове уз Чачак и Ужице. Уз Горњи Милановац, Ужичку Пожегу, поред варошице Гуче, и лепо место Ивањицу. Немачки авијатичари су летели над Чачком, прво бацали бомбе па летке. У њима су нам писали:

ЧАЧАНИ!

Ваш град наше трупе су напустиле зато што нисте показали добру вољу у борби са комунистичким бандама. На вашој кожи сте осетили бруталност и крволочност плаћеника црвене пропале Москве и јеврејског Лондона. Видели сте како изгледа једна мала казнена експедиција наших Штука над вашим градом. Но то није ништа према ономе што ће вас све без разлике, ко је крив ко је прав, ових дана постићи.

ОПСТАНАК ВАШЕГ ГРАДА И ВАШИХ ЖИВОТА РЕШИТЕ ВИ. Два су начина за то:

1) да сами ликвидирате комунистичке банде како знате и умете.

или 2) да комунистичке разбојнике осујетите у намери да из вашег града пуцају на било ког од људства немачке казнене експедиције

Ако од ово двоје ништа не учините, пропаст вашег града, ваших породица и вашу, припишите себи и вашим изродима који вам све то приређују ради профита јеврејско-масонског комунистичког и ради пропалог словенског крволока Јосифа Висарионовича Џугашвилија Стаљина, који је побегао из Москве на границу Персије.

Немачка сила оружана ових дана ће васпоставити ред и мир у Западној Србији и вашем граду. Како ће она учинити, најбоље ће вам рећи: Шабац, Ваљево, цела Мачва, Витковац, Витановац, Жича, Рибница и остала места куда су прошле трупе казнене експедиције немачке оружане силе.

БИО ЈЕ ПЕТАК…

То је био крај летка и то је почетак и крај описа немачког војника и немачког писма у октобру 1941. године.

Наша десетина је прорадила летак и, после живе дискусије, под разно јели смо слатко од дуња. У летак смо завили дувана званог бајиновац и сакрили смо се у прву класу вагона уске железнице. Крили смо да пушимо, јер још нисмо имали пуних шеснаест година. Сада знате да наша десетина због летка, слатког од дуња и година осигурава миран саобраћај у Чачанској Републици, која је касније названа Ужичка. Наш комесар Ацо Патак одређује полазак возова, када путнички триста четрнаест креће за Ужице, или када ће блиндирани воз од теретних вагона поћи на Краљево и Немце. Убрзани воз двеста једанаест шиштао је према Горњем Милановцу по цео дан. Са тим возом и ми смо се шеткали до прве станице и тамо брали орасе.

Четвртог дана слободе, телеграф на нашој станици откуцао нам је да возом из Ужичке Пожеге долази у Чачак и један агент Гестапоа. Таман је мрак пао, а наша је десетина опколила воз кнап када је стао. Уперили смо пушке у вагоне и наредили – не излази, пуцам… Комесар је ушао у воз, ја за њим. Са пушком на готовс. Ја зверам док комесар полако прегледа легитимације, објаве и разне исправе. У то доба, јер такво је време било, легитимација колико волиш. Од бивше државе, од Немаца, од среских начелника, од општина. Наши комесари су писали у журби често на новинама окупатора – тај и тај друг да се вози џабе по задатку том и том. Тада је било мало комесара па се свакоме знао потпис. У таквој изложби легитимација мој комесар Ацо Патак нашао је агента. Овим редом – у трећој класи било је препуно војника и цивила. Комесар је ишао од легитимације до објаве и батеријском лампом осветљавао лица.

СВАКО ЈЕ ИМАО СВОЈУ ПРИЧУ

Не схватајући опасност, наши су се људи смејали док је комесар гледао документе. Бежи с том лампом, ђаволе, викала је једна баба комесару. Пошто ти је та лампа, питао је један сељак озбиљно. Зурим, рекао је један војник и склонио лампи жар. Свако се лице у вагону смејало лампи и претресу. Мене са пушком нико није зарезивао, јер врло је тешко у нашем народу бити на некој званичној дужности. Ја сам мислио, када смо опколили воз, да ће се тај народ у вагонима мало да тргне, сецне. Јок. Нико ништа. Нафракана госпођа нуди чаја комесару. Хвала, каже комесар. Он се ништа не љути што се око њега шале. Знају га сви још као славног фудбалера. Ко не зна Аца Патка, десно крило. И он многе зна. Па им ово легитимисање у слободи изгледа смешно. Јер слобода не може као Немци да псује и вређа. Ми морамо, и када хапсимо, да то чинимо најлепше могуће. Па кад се утврди кривица, није тешко стрељати.

У вагону друге класе комесар вади пиштољ. Шта ти је то, Ацо, пита кондуктер. Претрес, каже комесар. Не то, него какав ти је то пиштољ. Војно-државни, каже комесар. Баци га у Мораву, каже кондуктер, после два испаљена метка, цев му се шири векну да метнеш.

Хвала, хвала, каже комесар и наставља преглед. И овде се смеју батеријској лампи. Друга класа је пуна радника који иду на фронт у Краљево. Овај нема легитимацију, рекао је млади радник и лампа је осветлила пса вучјака.

У отвореном вагону видело се без лампе. Овде су нас озбиљно примили. Овде је већ могло да се ради. Овде је у пуној тишини комесар рекао – руке у вис – једном господину чији је опис већ био откуцан у телеграфу. Господин је одмах дигао руке у вис.

Да си некоме од наших људи подвикнуо руке у вис, он би одмахнуо главом мислећи да је то нека шала. Чак и да је наш човек и сам агент, наш човек неће да дигне руке у вис кад му наредиш. Наш човек на узвик – руке у вис – хоће прво да разговара. Како, где, што баш ја, ди ме нађе, лажу…

Овај гестаповац, види се, неки фини господин. Одмах је дигао руке и ми смо га лако завезали канапом да може да запали цигарету.

ПУШКЕ УКРИВО

Каро Вашка и ја смо спровели господина агента до затвора.

Док смо га терали кроз улице, господин агент је презриво ћутао. Видео је да смо решени да пуцамо. Јер видео је како носимо пушке укриво и лепо зна како до сада нисмо опалили ни један метак. Наш би човек покушао у току спровођења да разговара са нама, па да нас упита одакле смо, па би се испоставило да се однекуд знамо по некој стрини, па би почео да се куне како су га опањкали, наш би се човек у току спровођења у затвор бацио на земљу и јео живо блато што му не верујемо и што га не пустимо. Такав је наш агент, да ти дође и да га пустиш што је тако бедан. Овај не, овај господин… иде лако као да ће на игранку. Баш нам је било мило што имамо тако гадног непријатеља…

А затворе смо 1941. имали отворене. Ухапшени су седели испод ора, крцкали, јели, чекали. Било нам је криво пред господином агентом што немамо једну гестаповску собу. Нисмо ни имали никакав акт за командира затвора у коме би писало колико је опасан господин агент. И на крају, нигде није било ни командира затвора. Морали смо да чекамо, у поноћ смо сели испод ора, док је испред нас шетао господин агент као да нас он чува. Да не заспимо, тражили смо неко парче хартије да напишемо поруку командиру затвора. Господин агент дао нам је оловку и парче папира. Папир је био онај немачки летак што су га јутрос са бомбама бацали немачки авиони…

ЧАЧАНИ, писало је у летку …

Господин агент је видео да прочитавам летак…

– Има много штампарских грешака – рекао је господин агент – код вас је заиста тешко било шта урадити…погледајте овај ред…

„…Опстанак вашег града и ваших живота решите ви…“ – тај ред, господо, требало је да иде све у строго масном петиту… Црним словима све је то требало да се испише, да свако слово личи на метак, вешала или гроб.

Господин агент је причао дуго и меко и ми смо заспали.

Октобра 1971. године фрау Милица Петровић дошла је на одсуство са привременог рада у Западној Немачкој. Поклонила је завичајном музеју оригинални летак из 1941. године на немачком језику. Први ред је гласио:

ЧАЧАНИ!

Ваш град наше трупе су напустиле зато што нисте показали добру вољу у борби са комунистичким бандама

Фрау Милица Петровић се фотографисала испод ора. Затим је фрау Милица сликала старијег човека који је говорио немачки. Старији човек смешио се задовољно према објективу и снажним рукама крцкао ораје.

Print Friendly, PDF & Email
Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Углавном облачно
07:0815:57 CET
СубНедПон
10/1°C
13/2°C
14/3°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2020. износи 1.000 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2020.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.