ЗАВРШНИ УДАРИ САВЕЗНИКА, АПРИЛ — СЕПТЕМБАР 1945.

СЛОМ ЈАПАНА, АПРИЛ — СЕПТЕМБАР 1945.

Савезнички договори о заједничким операцијама против Јапана. — Америчка и британска влада су још 1943. испитивале могућности да Совјетски Савез уде у рат против Јапана и о томе водиле преговоре са представницима Совјетског Савеза. На Техеранској конференцији, крајем 1943, Совјетски Савез је обећао да ће ступити у рат против Јапана после пораза Немачке. На савезничкој конференцији у Москви, Стаљин је 15. 10. 1944. изјавио да ће Совјетски Савез ући у рат против Јапана три месеца после слома Немачке. Два дана касније прецизиране су области у којима ће се ангажовати совјетске снаге. Постигнут је и споразум о америчкој испоруци разне опреме и хране од милион тона за потребе совјетског фронта на Далеком истоку. На конференцији у Јал ти, фебруара 1945, решено је да Совјетски Савез уде у рат против Јапана у року од 2—3 месеца прошле капитулације Немачке. Поднесени су пројекти за заједничке акције против Јапана. По њима Американци би наставили дејства на Пацифику, приближавајући се јапанским отоцима и појача­вајући ваздушне нападе на њих, а Црвена армија би дејствовала на копну, водећи операције у Манџурији и североисточној Кини.

Завршне операције на Пацифику. — Док су Американци на Иво Џими довршавали аеродром за летеће тврђаве, а на Филипинима још трајале борбе, припремљена је десантна операција на Окинаву коју је бранило око 100 000 Јапанаца. Због великог значаја острва, које доминира свим поморским путевима који с југа воде за Јапан, и због тога што су рачунали да ће га Јапанци упорно бранити, Американци су ангажовали изузетно јаке снаге: 1205 бродова, међу којима је било 10 бојних бродова, 8 тешких и 4 лаке крстарице, 18 ескортних носача авиона (564 авиона), 82 ра­зарача и 54 ескортна разарача, са 3 морнаричкодесантне и 5 пе­шадијских дивизија. За посредну подршку и обезбеђење десантне операције одређен је оперативни одред од 15 носача авиона (919 авиона), 8 бојних бродова, 2 бојна крсташа, 13 крстарица (од тога 2 тешке) и 48 разарача. Америчкој флоти садејствовала је по први пут Британска пацифичка флота (4 носача са 244 авиона, 2 бојна брода, 4 лаке крстарице и 12 разарача). Ове снаге је подржавала авијација са база на Маријанским острвима, Филипинима и у Кини. Америчком десанту претходила је вишедневна авио и артиљеријска припрема са бродова. Претходно, 26. марта, заузета је група мањих острва југозападно од Окинаве. Главни десант је извршен 1. априла. Борбе на острву су биле веома жестоке. Покушај Јапанаца да у почетној фази операције интервенишу флотним снагама, завршио се неуспешно; ударна група, у којој се налазио бојни брод Јамато, 1 лака крста­рица и 8 разарача, била је нападима авиона готово потпуно уништена.

Највише успеха против савезничке флоте имали су камиказе; од 6. априла до 22. јуна извели су 10 масовних напада у којима је уче­ствовало око 350 камиказа, а током целе операције успели су да потопе 22, а оштете 172 савезничка ратна брода. Окинава је заузета 22. јуна.

У међувремену, Американци су се искрцали на северни Борнео. Америчка флота је господарила морима око Филипина, америчке подморнице су ушле у Јапанско море и угрозиле поморске кому­никације између Јапана и кинеске обале, а авијација је појачала ваздушну офанзиву против јапанских острва. Последња јапанска операција на мору изведена је у јулу упућивањем у подручје Филипина 6 подморница са живим торпедима. Оне су потопиле 1 тешку крстарицу и 1 разарач. Америчка надмоћност на мору и у ваздуху била је потпуна. Изгубивши 686 бродова, јапанска ратна морнарица била је скоро уништена; целокупна трговачка флота сведена је на 1 800 000 БРТ, претежно малих бродова за пловидбу по унутрашњим морима. Малобројно јапанско ваздухопловство пре­тежно је дејствовало употребом камиказа и ловачких авиона. Везе између Јапана и свих прекоморских снага практично су прекинуте.

Иако изоловане на удаљености од неколико хиљада миља, још су се држале јапанске посаде на крајњем северном делу о. Бугенвил, у Рабаулу на Новој Британији, код Вевака на Новој Гвинеји. Против њих бориле су се аустралијске јединице све до краја рата. Потпуно изоловане и без додира с непријатељем остале су посаде многих малих острва у Маријанском, Каролиншком и Маршалском архипелагу, на Вејку и Минами Торишими.

Припремајући се за искрцавање на јапанска острва, Амери­канци су са база на Окинави, Филипинима и Маријанским острвима почели тешка бомбардовања Јапана. У априлу су супертврђаве разарале аеродроме, а у мају се тежиште бомбардовања пренело на најнасељеније градове. Тучени су Токио, Осака, Јокохама, Нагоја (Нагоyа), Кобе и др.

Завршетак рата у Европи усредсредио је америчке напоре у борби против Јапана. Американци су априла 1945. реорганизовали командовање на Пацифику; команду над свим копненим снагама примио је генерал Д. Мекартур, а над поморским адмирал Ч. Нимиц. Првих дана јула почела је велика америчка ваздушно-поморска офанзива против јапанских острва. Дању и ноћу, са база које с југа и југоистока обухватају Јапан, стотине бомбардера су тукли рафинерије нафте, индустријске центре, базе камиказа, аеро­дроме, луке, комуникације, концентрације трупа и градове. Остаци јапанске флоте у ратним лукама претрпели су тешке губитке. Аме­ричка флота и британски носачи авиона бомбардовали су луке и циљеве на обали. У јуну и јулу Јапан је тешко разаран из ваздуха и с мора. Американци су се спремали да изврше инвазију на острво Кјушу (операција Олимпич) и касније на острво Хоншу ради заузимања Токија (операција Цоронет).

Завршне операције у југоисточној Азији; ангажовање Совјетског Савеза. — У југоисточној Кини Јапанци су настојали да очувају копнену везу север—југ, коју су успоставили крајем 1944. Али, пораз у Бурми, искрцавање Американаца на Окинаву и почетак великих ваздушних напада на Јапан, натерали су јапанску Врховну команду да измени стратегију у Кини. Када је Совјетски Савез отказао совјетско-јапански пакт о ненападању 5. 4. 1945, донесена је одлука да се повуку јапанске снаге из јужне Кине у област северно од р. Јангцекјанга; у јужној Кини задржаће се само мостобрани око великих кинеских лука. Повлачење јапанских снага из јужне Кине на север почело је у мају.

После капитулације нацистичке Немачке, Совјетски Савез је из Европе упутио на Далеки исток јаке снаге. Формирана је ко­манда Далеког истока (командант маршал А. Васиљевски), којој су потчињене трупе новоформираног Првог далекоисточног фронта (под командом маршала К. Мерецкова), Другог далекоисточног фронта (под командом генерала М. Пуркајева) и Забајкалског фронта (под командом маршала Р. Малиновског). Њихов задатак је био да разбију јапанску Квантуншку армију, ослободе Манџурију, део Кореје и северне Кине, и да у садејству са јединицама Тихоокеанске флоте, запоседну јужни Сахалин и Курилска острва.

Совјетске снаге су 9. августа прешле у напад са основице која је обухватила Манџурију с истока, севера и запада. Насту­пање совјетских снага завршено је до 1. септембра ослобађањем целе Манџурије и северног дела Кореје и запоседањем јужног Сахалина и Курилских острва.

Капитулација Јапана. — Првих месеци 1945. преостале јужно-амеиичке државе на пацифичкој обали објавиле су рат Јапану. Тиме су све земље Тихоокеанског басена, осим Совјетског Савеза, биле у рату против Јапана. Када је Совјетски Савез отказао со-вјетско-јапански пакт о ненападању из 1941, а Американци се искрцали на о. Иво Џиму и Окинаву, 5. априла је пала влада К. Коиса (Куниаки Коисо) у Јапану и на њено место дошао је кабинет адмирала К. Сузукија (Кантар Сузуки). Док се одржавала са­везничка конференција у Потсдаму, стигла је Стаљину молба ја­панског цара да буде посредник у тражењу да се непријатељства на Далеком истоку прекину. На то су САД, В. Британија и куоминтаншка Кина 26. јула одговориле захтевом да Јапан безусловно капитулира, напусти све освојене територије, спроведе разоружање, образује демократску владу, да Кини врати Манџурију, Формозу и Пескадорска острва, а Кореји да независност. Јапанска влада је два дана касније одбила ове захтеве и продужила рат.

Шестог августа бачена је прва атомска бомба на Хирошиму. Два дана касније Совјетски Савез је објавио рат Јапану. Упркос такве ситуације, јапанска Врховна команда је била за то да се рат продужи, али се цар с тим није сложио. Када је на Нагасаки 9. августа бачена друга атомска бомба, јапанска влада је су­традан објавила да прихвата потсдамски ултиматум. Јапан је капитулирао 14. августа, а 2. септембра на америчком бојном броду Миссоури у Токијском заливу, званично је потписан акт о безусловној капитулацији. Тиме је, после шест година, завршен други светски рат.

Материјали преузети из „Војне Енциклопедије“ – Друго издање, Београд 1970