НАСТУПАЊЕ САВЕЗНИКА, ЈУН 1944—МАРТ 1945.

ОПШТА СИТУАЦИЈА И ПОТЕНЦИЈАЛИ ЗАРАЋЕНИХ СТРАНА СРЕДИНОМ 1944.

До средине 1944. савезници су на свим ратиштима постигли такве успехе да је постало јасно да је слом фашистичких држава неминован. Снаге антифашистичке коалиције већ су вршиле припреме да на свим фронтовима пређу у општу стратегијску офанзиву ради стварања услова за коначно сламање оружаних снага сила Осовине, пре свега, Немачке и Јапана.

На Источном фронту, јединице Црвене армије узастопним офанзивама до средине 1944. ослободиле су више од три четвртине окупиране совјетске територије, већ су ступиле на територију Румуније и приближиле се границама Пољске и Чехословачке. До тог времена завршене су припреме за нову офанзиву Црвене армије на читавом фронту, од Баренцовог до Црног мора. Црвена армија је имала тада 11 фронтова и јаке стратегијске резерве са укупно 6 939 000 људи, 97 050 топова и минобацача (без каћуша), 9985 тенкова и самоходних оруђа и 14 787 авиона. Производња со­вјетске ратне индустрије је порасла: у првој половини 1944. произве­дено је 14 000 тенкова и самоходних оруђа, 16 000 авиона, 26 000 топова и минобацача и 477 000 митраљеза и аутомата. У целини, совјетска производња ратне технике, у односу на 1941. порасла је за 570%.

На западу, до почетка јуна 1944. савезници су привели крају припреме за десант у Нормандију. У В. Британији прикупљено је око 3 500 000 људи (1 925 000 из В. Британије, 1 500 000 из САД и 40 000 из осталих земаља), 7000 бродова и близу 13 000 авиона и огромне количине материјала. На територији окупиране Француске, Белгије и Холандије, снаге покрета отпора постајале су све јаче. На италијанском фронту савезничке јединице наставиле су напредовање и потискивале немачке снаге ка Тосканским Апе­нинима. На југу Европе дејствовале су јаке партизанске снаге — у Југославији, Грчкој и Албанији.

После крупних пораза 1943. и у првој половини 1944, немачке снаге биле су у одбрани, развучене на фронту од око 15 000 км. У то време немачке оружане снаге имале су у свом саставу укупно око 9 100 000 људи. Резерве обученог људства за попуну оперативних јединица биле су веома мале, па су се из позадине морале извлачити последње јединице територијалне одбране. Немци су настојали да постигну производњу, која би била осетно већа од губитака, и поред несташица сировина и радне снаге, и, посебно, систематског савезничког бомбардовања из ваздуха. Производња наоружања достигла је у Немачкој, средином 1944, свој највиши ниво, а од тада јејпочела нагло да опада.

На пацифичком ратишту савезници су задржали иницијативу, при­ближили се јапанским и Филипинским острвима и зауставили јапанску офанзиву у Бурми. На кинеском ратишту, међутим, иницијатива је још била у рукама Јапанаца. Савезници су средином 1944. на Паци­фику имали око 1 100 000 војника, њихова команда за југоисточну Азију располагала је са око 1 200 000 војника, а кинеске јединице (куоминтаншке и револуционарне) бројале су близу 4 500 000 људи. Јапанске оружане снаге имале су у то време 5 365 000 људи.

Материјали преузети из „Војне Енциклопедије“ – Друго издање, Београд 1970