ПРОШИРЕЊЕ ФАШИСТИЧКЕ АГРЕСИЈЕ, ЈУН 1941—НОВЕМБАР 1942.

ПОЛИТИЧКИ ДОГАЂАЈИ – ЈАЧАЊЕ САВЕЗНИШТАВА

Политичко и војно обједињавање снага антифашистичке коалиције. — Немачки напад на Совјетски Савез дубоко се одразио на ситуацију у Европи и у свету. Британска влада је већ у јулу 1941. предложила совјетској влади да склопе споразум о заједничкој борби против Немачке. Он је прихваћен и потписан 12. јула у Москви, а обавезао је обе стране да једна другој пружају сваку могућну помоћ у рату и да не воде преговоре, односно да не склопе при­мирје или мир без обостране сагласности. Пре тога, 24. јуна, САД су изјавиле да ће пружити помоћ Совјетском Савезу у борби против нацистичке Немачке, што је званично потврђено 2. августа. Убрзо су следили и други међународни акти, који су указивали да се ствара нова светска констелација снага — антифашистичка коалиција. Рузвелт и Черчил су објавили 14. августа Атлантску повељу, којом се између осталог истиче право сваког народа да изабере облик владавине какав жели и да се врате суверена права свим народима којима су силом одузета. Повељу је 24. септембра потписало још десет земаља, меду њима и Совјетски Савез. Неке емигрантске владе европских земаља склопиле су билатералне споразуме са Совјетским Савезом претежно о узајамној помоћи у борби против нацистичке Немачке. Неки споразуми су предвиђали формирање јединица тих земаља у Совјетском Савезу. Споразуме су пот­писали: југословенска влада 17. јула, пољска влада 30. јула и 14. августа, чехословачка влада 18. јула и 27. септембра. Совјетска влада је успоставила односе, који су били прекинути, са владама Белгије, Холандије, Норвешке и Грчке. Такође је признала покрет слободних Француза 27. септембра.

Убрзо после напада на Совјетски Савез САД се почињу отво­рено ангажовати у рату против Немачке. Њихове јединице су 7. јула преузеле од Британаца окупацију Исланда. Десетак дана касније у Москви су вођени разговори о америчким испорукама ратног материјала Совјетском Савезу. Крајем августа упућени су први конвоји из В. Британије преко Арктика за Мурманск и Архангељск ( Арктички конвоји). До краја 1941. тим путем биће упућено 7 конвоја с укупно 53 брода.

Крајем септембра у Москви су се састали представници САД, Совјетског Савеза и В. Британије ( Московске конференције). На конференцији, која се завршила 1. октобра, закључено је да се Совјетском Савезу од 1. октобра 1941. до 1. јула 1942. сваког месеца стави на располагање по 300 ловаца и 100 бомбардера, 500 тенкова, разна возила, противавионски и противтенковски топови, разне стратегијске сировине и др.

Уласком САД у рат указала се потреба за тешњом сарадњом савезника. Због тога је у Вашингтону одржана америчко-британска конференција (Арцадиа) од 22. 12. 1941. до 14. 1. 1942, на којој су учествовали Ф. Рузвелт и В. Черчил. На конференцији је крајем децембра формиран Комбиновани одбор начелника генералштабова (Цомбинеђ Цхиефс оф Стафф), од начелника америчких и британских генералштабова, који ће у даљем току рата спроводити војне одлуке од заједничког интереса за вођење рата. Одлучено је да се у 1942. на Пацифику и у југоисточној Азији остане у стратегијској дефанзиви. Разматрана су и питања рата против сила Осовине у Европи и Африци; решено је да се америчке снаге ангажују у Европи, најпре упући­вањем у В. Британију, и да се многоструко повећа производња бродова свих врста, оружја и опреме. На конференцији су доминирали заједнички интереси САД и В. Британије на Пацифику и у југоисточној Азији. Испољена је потреба за уједињавањем напора свих земаља у рату против сила Осовине. У тим разговорима консултована је и влада Совјетског Савеза о декларацији коју би потписале и друге савезничке земље. Двадесетшест држава 1. 1. 1942. потписале су Декларацију Уједињених нација. Земље потписнице се обавезују да ће употребити сва своја средства, војна и економска, против држава чланица Тројног пакта и оних који су му приступили. Исто тако свака влада се обавезује да ће сарадивати с владама потписницама ове Декларације и да с непријатељима неће закључивати сепаратно примирје или мир.

Комбиновани одбор начелника генералштабова је одмах деловао. Он је у првој половини 1942. разматрао даље вођење рата против Немачке и планирао инвазију на западу Европе, којој је дата предност над операцијама на Пацифику и у источној Азији. У мају је потписан протокол о пружању америчке помоћи Совјет­ском Савезу по Закону о зајму и најму за период од годину дана, почев од 1. јула. Путеви за дотур те помоћи се проширују: осим арктичким поморским путем, део опреме слаће се кроз Персијски залив и преко северног Пацифика у совјетске далекоисточне луке. Средином јуна три водеће силе антифашистичке коалиције пот­писале су споразум о принципима, којих ће се придржавати у пружању узајамне војне и економске помоћи у вођењу рата против нацистичке Немачке.

Повезивање фашистичких снага. — Да би се рату против Совјетског Савеза дао карактер борбе европских народа против комунизма, из земаља Осовине и њених сателита упућиване су трупе на Источни фронт. Осим земаља које се граниче са Совјетским Савезом, трупе су упутили: фашистичка Италија — корпус од 3 дивизије, Франкова Шпанија — Плаву дивизију, Петенова Француска— Француску добровољачку легију, белгијски фашисти — Валонске добровољце, квислиншка Норвешка — добровољачки фрајкор Норге и дански фашисти — фрајкор Данмарк. Словачка је своју раније упу­ћену бригаду преформирала у дивизију. — Антикоминтерне пакт продужен је 25. 11. 1941. на још пет година. Немачка, Италија и Јапан су 18. 1. 1942. у Берлину потписали војну конвенцију којом су одређене основне смернице даљег вођења рата.

Савезничка интервенција у Ирану, августа 1942. —Немачка је 18. ВИ1941. склопила са Турском Уговор о пријатељству и не­нападању, чиме је ојачала и свој утицај у Ирану. У условима немачког напредовања кроз југоисточне делове Совјетског Савеза, присуство немачких агената у Ирану представљало је опасност. Зато су, у складу са иранско-совјетским уговором из 1921, крајем августа 1941. у Иран ушле совјетске трупе са севера, а британске с југа, из Ирака. Иран је 29. 1. 1942. закључио тројни савез са В. Британијом и Совјетским Савезом. Отада кроз Иран, из Персијског залива, пролазе и помоћ савезника намењена СССР.

* *

До средине 1942. стратегијска иницијатива била је у рукама сила Осовине. Међутим, отада им све осетније измиче из руку. Крајем маја заустављено је јапанско напредовање у Бурми; после битке код Мидвеја, почетком јуна, завршена је јапанска експанзија на Пацифику. Покушаји немачко-италијанских снага да се пробију ка Суецу, дефинитивно су осујећени почетком септембра. На Источном фронту средином октобра заустављено је напредовање немачких снага.

Материјали преузети из „Војне Енциклопедије“ – Друго издање, Београд 1970