Прича о једином логору за антифашисте, родољубе и партизане са територије Шумадије и Поморавља који су подигли немачки фашисти и њихове слуге на Метином брду који се издиже изнад Крагујевца септембра 1941. године не би била потпуна ако се не спомене име див-јунака, младог скојевца из Наталинаца крај Тополе студента шумарског факултета у Београду и личног курира Народног хероја и првог партизанског команданта Шумадије Милана Благојевића-Шпанца, Драгослава Банића који је својим херојским делом 2. марта 1942. године и при том положивши свој живот себе уписао у легенде.

Тога дана када су фашисти повели на стрељање прву групу од 80 родољуба, млади Банић је скочио на немачки митраљез и уз узвик: „Ура! Напред другови!“ покрио цев својим грудима и том приликом херојски погинуо спасивши пет људи. Захваљујући СУБНОР-у Крагујевца и Шумадије и његовом руководству које се стара о спомен-обележју „Талац“ на Метином брду и које је успело да прикупи сва имена стрељаних ни јуначки подвиг Банића није заборављен.

Потомци породице Драгослава Банића из поштовања према СУБНОР-у одлучили су да једину његову слику поклоне СУБНОР-у Крагујевца. Унука Драгослава Банића, др Ивана предајући слику свог деде председнику СУБНОР-а Крагујевца и Шумадије пук. Зиројевићу је нагласила: „Хвала Вам што сте истински и прави чувари наше светле историје и борци против заборава. Наша породица је сретна, јер ће ова слика бити тамо, где и припада.“

Захваљујући се у име СУБНОР-а Зиројевић је истакао: „Хвала Вама и Вашој породици што чврсто верујете у нас, јер свако онај који је положио живот за народ и Отаџбину, за слободу као и Драгослав никада неће бити заборављен и име ће му бити вечно уписано у свест и памћење нашег народа.“

Руководство СУБНОР-а Крагујевца и Шумадије је поднело захтев Скупштини општине Топола да једна улица у родном селу Банића, Наталинцима, понесе име по њему, као и да се на кући у којој је рођен постави спомен-плоча.