СУД  НЕ МОЖЕ  ДА  ПИШЕ  ИСТОРИЈУ 

СУБНОР Србије, многобројна и аутентична и у свету и код нас призната антифашистичка организација, баштиник партизанске народне традиције и део антихитлеровске победничке коалиције у Другом светском рату, енергично и више година протествује против прекрајања историјске истине.

СУБНОР Србије се аргументима у последњих деценију и по супротстављао толерисаном фалсификовању чињеница о борби од устаничких јулских дана 1941. до завршних операција партизанских и црвеноармејских јединица 1944-1945. И посебно поплави судских рехабилитација низа припадника четничких формација и њихових челника.

Сада медији громопуцатељно најављују окончање судског поступка о некаквој правној рехабилитацији Драгослава Драже Михаиловића. Председништво СУБНОР-а Србије тим поводом са запрепашћењем изјављује да је сваки такав потез у супротности са прокламованом државном политиком заснованој на антифашизму као темељном принципу и у колизији са Европском унијом чијем чланству тежимо.

Није разумљиво, још више прихватљиво, да било који судски орган рехабилитује евидентог сарадника окупатора у Другом светском рату и целокупној јавности, овдашњој и страној, забија прст у око баш у истој години кад сви слободари славе седам деценија победе над највећим злом човечанства у прохујалом веку.

Србија јесте правна држава, судије имају уставна и морална права. СУБНОР Србије не улази у туђе компетенције, али се никако не мири са проширеном праксом да заклањајући се иза аутономије било ко, па ни суд, може и сме одлуком појединаца мењати папиром историју једног народа и државе.

Много је стравичних примера у Србији. Зна се шта су и где, током Другог светског рата, самостално и у садејеству хитлероваца и домаће братије, четници ђенерала Драже посејали.

Списак злочина нема краја. То знају и судије што ће да пресуде. И коме се, онда, ругају? У чије име и којим поводом? Како и због чега прећутати правно насиље над хиљадама невиних житеља Србије и спрдњу пред Европом којој се хвалимо антифашизмом?