НИКАД РАСТАВЉЕНИ

После 77. година од злочина који су немачки фашисти и њихове слуге љотићевци починили над родољубима, комунистима, скојевцима, солунцима, Србима, Јеврејима и Ромима у Багремару, крај њихове гробнице, одјекује песма „Да више рата не буде“.

На Становљанској падини гину 20. октобра 1941. загрљена 122 човека. Они који се нису делили по вери, нацији, идеологији. Стрељају их нељуди, злочинци, они који мрзе слободу.

Уз присуство огромног броја ученика основних школа, грађана, посленика јавне речи, венце полажу представници Скупштине града Крагујевца, СУБНОР-а Крагујевца и Шумадије, Друштво српско-јеврејског пријатељства, СПС, СНС и домаћина МЗ „Багремар.“

Изводе се пoеме „Покошен цвет“ о малој Надежди Чокић, првој немачкој жртви у Шумадији и „Печат у времену“књижевнице Јасмине Ан Јовановић.

У име СУБНОР-а Србије и председника Душана Чукића говори потпредседник пуковник Жељко Зиројевић. Плач потомака и деце али и унука чувеног стрелца, солунца Мате Марковића који је стрељан са два сина. Да се не понови, али и не заборави. Да Србија буде своја на своме. И ако затреба да је бранимо и одбранимо. Уручују се и нова издања књиге „Багремар-октобар 1941. године“. Књига истине коју је објавио СУБНОР.

На једном месту православни крст, Давидова звезда, ромски точак и звезда петокрака. Да се памти и не заборави.