СУБНОР СРБИЈЕ МОРА ДА ИМА ПОСЕБАН ДРУШТВЕНИ СТАТУС
У Београду, у препуној Великој дворани Дома Војске Србије, одржана је импозантна свечаност поводом седам деценија постојања многољудне, државотворне, патриотске, традиционалне, антифашистичке организације СУБНОР-а Србије.
Учеснике скупа, наше чланове из свих крајева Србије, поздравио је изасланик Председника Републике Александра Вучића министар одбране Александар Вулин. На свечаности је говорио и ресорни министар Зоран Ђорђевић, који је нагласио, између осталог, да ће СУБНОР Србије у новом закону у припреми сигурно добити заслужено место по раду и доприносу нашој отаџбини-статус организације од посебног друштвеног значаја, са чиме је, како сазнајемо, сагласан и Председник Републике.
Овај део излагања делегати Свечане скупштине су прихватили са великим одобравањем и захвалношћу што је њихов рад, после низа година потискивања због реваншистичких порива тадашњих власти потиснут са опште сцене. СУБНОР се ипак није дао и захваљујући чврстини и јединству, добрим програмима и ентузијазму чланства одржао и многим видљивим потезима у земљи и иностранству показао право лице Србије.
Свечаности су, поред осталих, присуствовали и Народни херој Југославије из Другог светског рата Петар Матић познат по партизанском имену Дуле, борци Народноослободилачке војске из првих дана одупирања окупатору, Драгољуб Аризановић, курир Миша са Сутјеске и Неретве легендарни курир Саве Ковачевића и Пека Дапчевића Михајло Мирковић, Зденко Дупланчић из строја Прве пролетерске у Руду, изасланици садашњих команданата разних родова Војске Србије, представници колективних чланова СУБНОР-а, многобројни пријатељи и поштоваоци.
Вулин: Зло увек долази из заборава
Изасланик Председника Републике Србије и Врховног команданта Војске Србије, министар одбране Александар Вулин, говорио је на обележавању 70 година постојања и рада СУБНОР-а.
Честитајући велики јубилеј члановима СУБНОР-а, изасланик Председника истакао је да 70 година у памћењу цивилизације изгледа премало да непорециве истине не морамо поново доказивати.
„СУБНОР је требало да буде организација људи који се сећају и обележавају догађаје из прошлости, сигурни да се ужаси фашизма неће поновити. Ипак, седамдесет година је изгледа било довољно да се заборави истина о Другом светском рату, да се страшни злочини и ужаси забораве и да се самим тим припреме за своје понављање. Свако зло увек долази из заборава“, рекао је министар Вулин.
Истакао је да ниједно живо биће које је видело Јасеновац, Аушвиц или Старо сајмиште не може да помисли да ће ти ужаси икад више бити поновљени.
„Али, свет који се мења на горе, поново изгледа као да ужаси Другог светског рата могу да се понове. Ко је пре седам деценија могао да помисли да ће неко рећи да је Јасеновац био радни логор, да у њему није убијено ниједно дете и да то није било место великог страдања. Читаве државе и идеологије наступају са ставом да јаме у Јадовну, Херцеговини и Крајини заправо нису постојале или нису биле довољно пуне.“
„Србија није тражила ни један једини рат. Тражили су их и доводили други, а на нас су само покушавали да оставе траг колективне кривице. Зато што смо ћутали о Јасеновцу, а ћутали смо довољно дуго, дочекали смо да нам се деси „Олуја“ .
На скупу је говорио и ресорни министар Зоран Ђорђевић, који је између осталог нагласио велики значај СУБНОР-а за своје чланство и уопште Републику Србије.
ГОВОР МИНИСТРА ЂОРЂЕВИЋА МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ НА ОВОМ ПОРТАЛУ ПОД НАСЛОВОМ „НЕПРОЦЕЊИВО ИСКУСТВО И ИЗВАНРЕДАН РАД“
У уводном излагању Председник СУБНОР-а Србије Душан Чукић говорио је о седамдесетогодишњем путу наше организације са посебним освртом на даље обавезе и добијање законским путем статуса од посебног значаја.
ГОВОР ДУШАНА ЧУКИЋА МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ НА ОВОМ ПОРТАЛУ ПОД НАСЛОВОМ „ЧАСНО И ПОНОСНО НОСИЋЕМО У БУДУЋНОСТ СТЕГ СРБИЈЕ“.
На прослави је изведен и богат и симболичан уметнички програм, са сплетом партизански и родољубивих песама и визуелним ефектима о ослободилачким одбрамбеним ратовима Србије у Првом и Другом светском рату, што је оставило посебан упечатљив утисак. Учествовали су драмски уметници Ивана Жигон, која је и режирала, Лепомир Ивковић и Небојша Кундачина, оперски певачи Оливер Њего и Маријана Шовран, Хор друштва „Браћа Барух“ са диригентом Стефаном Зекићем. Програм је водила популарна телевизијска новинарка Ирена Јовановић.
