У организацији Општинског одбора СУБНОР-а Бујановац, испред споменика погинулим борцима изнад села Врбана, код Бујановца, одата је почаст погинулим борцима Врањског партизанског одреда „Сима Погачаревић“, који су пре 78 година у, неравноправној, борби са Бугарским фашистима дали своје животе за слободу, једнакост, равноправност и боље сутрашњице.
Поред чланова Општинског одбора СУБНОР-а Бујановца, комеморацији су присуствовали и председник Скупштине СУБНОР-а Србије Мирољуб Стојчић, чланови Окружног одбора СУБНОР-а Пчињског округа и чланови Градског одбора СУБНОР-а Врања, на челу са председником Стојаном Младеновићем.
О формирању и борбама Врањског партизанског одреда „Сима Погачаревић“, као и о самој борби на Врбану, испред споменика, говорио је председник Општинског одбора СУБНОР-а Бујановац, Божидар Недељковић. Он је посебно истакао да је партизански одред „Сима Погачаревић“ формиран од бораца из Врања и са Југа Србије, 18. септембра 1942. године, у шуми Јасеновац на планини Варденик, у близини Сурдулице. За команданта одреда постављен је легендарни Живојин Николић – Брка, каснији народни херој. Политички комесар одреда био је Душан Девеџић – Жика, а заменик команданта Владимир Тасић – Бошњак.
У одреду је, при формирању, било 36 бораца и он је одмах након формирању кренуо из Вареденика ка обронцима Скопске Црне Горе, са задатком да успостави везу са македонским партизанима и да њима преда пет пушкомитраљеза.
У току марша ка свом циљу одред се ослањао на партијске и скојевске организације у Врању, Бујановцу и Прешеву. Када су, 7. октобра, стигли изнад села Врбан – Бујановац, одред је сишао у то село настањено албанским становништвом. Командант и комесар одреда одржали су веома инспиративне говоре сакупљеним сељанима, након чега су мештани Албанци испољили велику срдачност и помогли одреду у храни и одећи. Расположење мештана је било такво да су испратили одред до краја села и помогли им у ношењу наоружања и друге опреме. Међутим, у том селу је било и балиста, и један од њих је, у току ноћи, отишао у Бујановац и дао бугарском окупатору потребне податке о тачном месту где се одред налази. Са још двојицом балиста, у ноћним сатима, довео је бугарску војску до места боравка одреда. Сутрадан, 8. октобра, након што је извршио опкољавање, у раним јутарњим сатима, бугарски батаљон са око 700 војника, изненада је напао партизански одред. На препад је убијен стражар, а одред је, без обзира на изненађење, успео да се подели у две групе и изврши пробој.
Једна група се пробила из села Врбана ка Врању и Црној Трави, а друга група ка Карадаку и повезала се са Косовским партизанским одредом „Зејнил Ајдини“ који је деловао на том простору и са којим је формиран заједнички Штаб за Врањски и Косовски партизански одред. За команданта је изабран Живојин Николић – Брка а за политичког комесара Фадиљ Хоџа.
У неравноправној и веома храброј борби коју су партизани водили на Врбану, Врањски партизански одред „Сима Погачаревић“ претрпео је велике губитке. Погинуло је 10 бораца: Владимир Тасић- Бошњак, заменик команданта, Ћипра Станковић, омладински руководилац одреда, Драгобрат Јанковић, Мирко Стојановић, Новица Дојчиновић, Бора Филиповић, Велимир Митић, Стојан Стаменковић, Бора Стаменковић и Веља Станојевић. Партизанка Душанка Јовић, која је заробљена и после великог мучења, депортована у логор у Бугарску. Душанка је успела да све страхоте, понижења и мучења преживи и дочека слободу.
Председник Скупштине СУБНОР-а Србије и Окружног одбора Пчињског округа Мирољуб Стојчић је, у свом кратком говору, истакао да губитак ових бораца одред није лако преболео, али је захваљујући храбрости бораца очувао одважност и виталност. Крајем октобра одред врши напад на рудник Лојане и тиме демантује гласине да је партизански покрет у Јужној Србији угушен.
Борба на Врбану није била пораз већ позив за нове борце који су у све већем броју почели да пристижу и већ у јануару 1943. године одред је бројао 70 бораца који су успешно изводили борбе на Југу Србије и у Грделичкој клисури, истакао је Стојчић.
Након одавања почасти, у Бујановцу, Мирољуб Стојчић је одржао састанак са руководством СУБНОР-а Бујановца, информисао их о закључцима и одлукама изборне Скупштине СУБНОР-а Србије, коју је он водио као председник Скупштине, одржане 18. јуна ове године у Сокобањи, а акценат је ставио на објашњавању новог Статута СУБНОР-а и о потреби усаглашавања општинских и градских Статута са Републичким Статутом.
