САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 827249Укупно посета:
  • 2583496Укупно прегледа:
  • 3Тренутно посетилаца:

ПРОШЛОСТ НЕМА ЗАБОРАВА

Село Злот, недалеко од Бора, Немци су два пута палили и једнапут бомбардовали у Другом светском рату, као ни једно село у тадашњој Југославији. Партизанске јединице и Црвена армија ослобађали су ове крајеве не жалећи животе. Тако је у Злоту погинуло 72 Црвеноармејца. Они су сахрањени у порти сеоске цркве, а 1963. године њихови посмртни остаци пренети су у Спомен-костурницу у Зајечару.

Немачка окупациона сила  већ  почетком рата оснива радне логоре у Борским рудницима бакра. Најпре доводе мештанe околних места и целе  истoчне Србије, а почетком 1942. окупатор и  ратне заробљенике. A потом и Јевреје из Војводине и осталих делова тадашње Југославије. Немци започињу стравична злостављања, Совјетских и Италијанске заробљенике, а затим и Пољаке, Белгијанце, Холанђане и интернирце из Грке, из места Кавала. Већ 1943. године у Борским рудницима је 15.000  заробљеника на принудном раду. Највећи  терор и злочини дешавали су се у логорима где  су радили Јевреји. Највише Јевреја било је у логору „Берлин“, а у Бору и околини било је 16 таквих „радилишта“. Током септемебра 1944. долази до  повлачења неких немачких јединица из Бора, убрзо се гасе и логори.  Први ешалон ратних заробљеника и интернираца пошао је пут Немачке 17. септермбра, пешачило се под  јаком немачком стражом према Петровцу на  Млави, Малој Крсни и Београду, и даље преко Панчева, Титела и Црвенке. Логораши су уз пут мучени глађу, убијани. За 18 дана, од Бора до Црвенке, убијено је више од 1.000 људи. Остатак од 2.000 логораша одведен је према Баји у Мађарској, а само мањи део је стигао до намачких логора смрти.

О овоме је говорио Жарко Петровић, председник СУБНОР-а Бора и члан Републичког одбора.

Представници борачких организација, локалне власти, Војске Србије и амбасада савезничких држава у Другом светском рату и страдалника у логорима смрти одали су дужну и вечну пажњу.

 

Print Friendly, PDF & Email

Једно реаговање на Бор

  • pedjaza каже:

    Narod borskog kraja je dosta stradao u raznim logorima smrti u toku Drugog svetskog rata. Fašisti su bili vrlo nemilosrdni prema tim ljudima, pa se broj onih koji su izgubili živote meri hiljadama.
    Danas, 7 decenija kasnije, građani Bora su odali počast stradalim sugrađanima i svim ostalima kojima su logori bili mesta života i prinudnog rada.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Ведро са ветром
06:4416:04 CET
ПетСубНед
min 3°C
11/4°C
12/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2020. износи 1.000 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2020.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.