ПРОШЛОСТ НЕМА ЗАБОРАВА

Село Злот, недалеко од Бора, Немци су два пута палили и једнапут бомбардовали у Другом светском рату, као ни једно село у тадашњој Југославији. Партизанске јединице и Црвена армија ослобађали су ове крајеве не жалећи животе. Тако је у Злоту погинуло 72 Црвеноармејца. Они су сахрањени у порти сеоске цркве, а 1963. године њихови посмртни остаци пренети су у Спомен-костурницу у Зајечару.

Немачка окупациона сила  већ  почетком рата оснива радне логоре у Борским рудницима бакра. Најпре доводе мештанe околних места и целе  истoчне Србије, а почетком 1942. окупатор и  ратне заробљенике. A потом и Јевреје из Војводине и осталих делова тадашње Југославије. Немци започињу стравична злостављања, Совјетских и Италијанске заробљенике, а затим и Пољаке, Белгијанце, Холанђане и интернирце из Грке, из места Кавала. Већ 1943. године у Борским рудницима је 15.000  заробљеника на принудном раду. Највећи  терор и злочини дешавали су се у логорима где  су радили Јевреји. Највише Јевреја било је у логору „Берлин“, а у Бору и околини било је 16 таквих „радилишта“. Током септемебра 1944. долази до  повлачења неких немачких јединица из Бора, убрзо се гасе и логори.  Први ешалон ратних заробљеника и интернираца пошао је пут Немачке 17. септермбра, пешачило се под  јаком немачком стражом према Петровцу на  Млави, Малој Крсни и Београду, и даље преко Панчева, Титела и Црвенке. Логораши су уз пут мучени глађу, убијани. За 18 дана, од Бора до Црвенке, убијено је више од 1.000 људи. Остатак од 2.000 логораша одведен је према Баји у Мађарској, а само мањи део је стигао до намачких логора смрти.

О овоме је говорио Жарко Петровић, председник СУБНОР-а Бора и члан Републичког одбора.

Представници борачких организација, локалне власти, Војске Србије и амбасада савезничких држава у Другом светском рату и страдалника у логорима смрти одали су дужну и вечну пажњу.