После Лондонског мира 30. V 1913. за време преговора са Србима око поделе заузетих територија у Македонији, Бугари су приступили груписању снага према Србима и Грцима у намери да ресе спор оружаним путем. Према Србима груписали су 4. армију (кдт ген. С, Ковачев, Цмујиуау Теопзуее Коеауее)и распоредили у три групе: десна група, македонско-једренско ополчење (15 б и 9 бтр) ген. Н. Генев (Хуном Комее Фенее) на линији Китка—с. Пасаџиково, са задатком да заузме Царев врх и Ретке буке и обезбеђује десни бок армије; 7. рилска д (без 3. бр) и 2. бр из 4. преславске д (ген. Г. Тодоров, Феопзу Цмон-Хое Тодопое) на линији с. Бунеш—Рајчански рид—Горица (к. 392), са предњим деловима на Злетовској реци до ушћа у Брегалницу, а са задатком да заузме Шаренковац и Рујан и садејствује централној групи у продирању према Овчем пољу; централна група, 8. тунџанска д и 1. бр. 3. д (ген. Д. Кирков) на положајима око Штипа од с. Крупишта до ушћа Криве лакавице, са задатком да заузме Богословец на Овчем пољу; лева група, 2. тракијска д и 3. бр 7. д (ген. Д. Гешов) у рејону Радовиша и Струмице са предњим деловима у долини Криве лакавице и према Валандову, са задатком да продре у долину Вардара и пресече везу између Срба и Грка; армијска резерва 2. бр 6. д, у тренутку напада била је на маршу од Петрича ка Радовишу. Пета армија (ген. С. Тошев, Цмефиау Тоиуее) налазила се у рејону Кјустендила са задатком да садејствује 4. армији криворечким правцем. Дуж демаркационе линије Патарица—Рујен—гребен Осоговске планине—Злетовска река Брегалница до ушћа Криве лакавице—гребен Плавуша—Дојранско језеро настали су оружани инциденти. Бугарске комите (око 400) извршиле су ноћу 25/26. јуна два неуспела напада на српске трупе, на Злетовској реци и Ретким букама. Због могућности бугарског изненадног напада, српска Врховна команда привукла је 1. и 3. армију ближе демаркационој линији, које су увече 29. јуна биле у распореду: 3. армија (кдт ген. Божидар Јанковић, начелник штаба пук. Душан Пешић): код Ђевђелије 2 б 5. пп III позива; Тимочка II (пук. Драгутин Милутиновић): 1. б 14. пп испред железничке станице Удово; 14. пп на маршу кроз Демир-Капију ка селу Пепелишту; 13. и 15. пп на гребену Серте од Развалине Сеобе до с. Драгоева, са предстражним деловима на десној обали Криве лакавихе; Дринска I (пук. Стеван Хаџић) на положају с. Тестемелци—Сушево—Лозјански рид—Јежево (к. 492)—Д. и Г. Трогерци—Шаренковац—Рујан (к. 701) са предстражним деловима на десној обали Брегалнице, а 17. пп у резерви код с. Срчиова; Моравска I (ген. Илија Гојковић) у армијској резерви на десној обали Светониколске реке код с. Црнилишта; армијска коњица (5 ескадрона из дивизијских коњичких пукова) код Срчиова; 1. армија (кдт престолонаследник Александар, начелник штаба ген. Петар Бојовић): Шумадијска I (пук. Божидар Терзић) по пуковима на простору Градиште (к. 789), Асаница (к. 875), Грамада (к. 850), а 19. пуком на предстражи, са 2 б на Црном врху (к. 1115) и 2 б на десној обали Злетовске реке; Моравска II (пук. Милован Недић) на положајима код Поникве (к. 1298), с. Близанци, с. Дренак, са 1 б на положају Ретки буки и дивизијском коњицом на предстражи на десној обали Злетовске реке; Дунавска I (пук. Павле Јуришић): 8. пп на простору Царев врх—Каменита чесма, 7. пп у Кратову, 9. пп код Криве Паланке и 18. пп на Страцину; Дунавска II (пук. Михаило Рашић) на положају код Страцина, северно од друма Куманово—Крива Паланка, а са 7. пп на граници према Големом врху. Коњичка дивизија била је код с. Барбарева, а Црногорска дивизија и Добровољачка бригада у стратегијској резерви у Скопљу. Обострани предстражни делови били су у непосредном додиру.

На фронту 3. армије битка је почела ноћу 30. јуна у 2 часа изненадним нападом ојачане бугарске 8. дивизије преко Брегалнице на центар и десно крило Дринске I. Сат касније кренула је у напад и 7. до преко Злетовске реке на лево крило исте дивизије. Под притиском надмоћнијих снага, предстражни делови Дринске I повукли су се на главни положај. У повлачењу Бугари су покушали с коњичким одељењима да одсеку предстражне делове, у чему нису успели. У 2 часа и 30 минута српски пукови су на левом крилу и центру посели главни положај. На десном крилу, предстражни батаљон 6. пп, уместо да прихвати предње делове и створи време главнини, прешао је у противнапад и био разбијен, због чега су бугарски 12. и 23. пп изненадили 6. пп и принудили га да се око 7 часова повуче на прихватни положај, око 2,5 км позади главног; напади делова бугарског 24. пп на Лозјански рид и 10. пп и делова 12. и 30 пп на Јежево одбио је 4. пп и принудио Бугаре да се око 10 часова задрже око 1 км источно од српских положаја; на Средњи рид3 који није био брањен, избио је бугарски 30. пп, запленивши 6 топова двеју српских батерија у моменту кад су излазиле на положај. Противнападом дивизијске резерве (17. пп) и уз подршку ди­визијског коњичког пука заузет је Средњи рид, повраћена су изгубљена оруђа, а 30. пук одбачен је око 7 часова и 30 минута на леву обалу Брегалнице. Напад 7. рилске д на Шаренковац и Рујен одбио је 5. пп. — Због тешке ситуације код Дринске I, командант 3. армије упутио јој је у помоћ Моравску I из армијске резерве: 16. пп преко с. Богословеца са задатком да прихвати 6. пп, а потом да заједнички поврате изгубљени положај; 3. пп преко с Врсакова да појача 4. пп, а 1. и 2. пп преко с. Мустафина у с. Судик да појачају 5. пп. Пукови Моравске I стигли су на положај, између 10 и 12 часова и одмах ангажовани. На десном крилу, због неактивности команданта 16. пп и велике потресености 6. пп, није повраћен изгубљени положај; оба су се пука задржала на прихватном положају 3. и 4. пп извршили су противнапад и одбацили Бугаре од Лозјанског рида и Јежева према Брегалници. Поподне су Бугари поновно напали 4. пп без успеха, чији је десни бок око 17 часова угрозио и 24. пп, али је он разбијен противнападом 4. пп и 2 б 3. пп, уз подршку 3 бтр Дринског ап, и одбачен ка Брегалници. Захваљујући доброј подршци артиљерије, Бугари су у међу­времену избили на Шаренковац, одакле их 5. пп није успео да одбаци ни трима узастопним јуришима, али интервенцијом 1. и 2. пп спречено је даље бугарско надирање. Предвече се борба утишала на ћелом фронту Дринске I и Моравске I. Због велике заморености и претрпљених губитака Бугари ноћу нису нападали. Како је Моравска I убачена у зону дејства Дринске I, команду над трупама (3, 4, 6, 16. и 17. пп) од Богословеца до Средњег рида преузео је командант Дринске I, а од Средњег рида до Рујна (1, 2. и 5. пп) командант Моравске I. Тимочку II напала је бугарска 2. д преко с. Гарвана и Развалине Патрика ка Криволаку. Командант дивизије са 15. пп пошао је у сусрет бугарском 9. пп, напао га и зауставио код Развалине Патрика, а потом се повукао на положај код Развалине Сеобе; пошто је пристигао из Демир-Капије, 14. пп напао је код с. Пепелишта бугарски 21. пп, али је падом мрака борба прекинута. На крајњем десном крилу Бугари су са 2 бригаде потисли 1. б 14. пп и 2 б 5. пп III позива, заузели Удово и Девђелију и пресекли железничку пругу Солун—Скопље. На фронту 1. армије бугарски 26. пп 7. д и 2. бр 4. дивизије прешли су Злетовску реку, одбацили предстражне делове Шумадијске I и Моравске II и у току дана овладали десном обалом до линије: с. Дренак—Кала (к. 798). За то време Шумадијска I посела је положај: с. Барбарево—Горњи Стубол—Црни врх, а Моравска II: Пониква—с. Близанци—Мушково. На Осоговској планини 3 батаљона Македонско—једренског ополчења заузела су Ретке буке, које је бранио 1 б 3. пп. Коњичка дивизија помагала је делом снага одбрану левог крила Дринске I на Рујну, а делом предстражу Шумадијске I. У међувремену је Врховна команда одлучила да се битка продужи на линији 3. армије, а не на раније утврђеним положајима Светониколске реке, па је у 16 часова наредила: 1. армија да пређе у напад правцем Рајчански рид—Кочани, обезбеђујући леви бок према Кјустендилу; 3. армија да остане у одбрани, а да пређе у напад чим се испољи дејство 1. армије; Црногорска дивизија да се пребаци из Скопља у Куманово; Шумадијска I да упути 11. пп као појачање 3. армији.

Сутрадан, 1. јула Бугари су на фронту 3. армије наставили напад. Десно крило Дринске I, нападнуто с фронта и обухваћено са десног бока, повукло се према Богословецу. Бугарски напад код Јежева и Лозјанског рида је одбијен. Између 10,30 и 12 часова и 20 минута пред свим пуковима Дринске I појавили се се парламентари са захтевом за обуставу непријатељстава, али су враћени, јер јединице нису имале никаквих упутстава о томе. Око 16 часова борба је поновно настављена и потрајала је до мрака. На левом крилу Морав­ске I развиле су се блиске борбе с обостраним јуришима. Бугари су се упорно бранили северозападно од Рујна. Око подне 11. пп Шумадијске I и 3. пук Коњичке дивизије, извршили су јуриш са севера, а 2. пп Моравске I с југа. Када су српски стрељачки стројеви дошли на 100 м, Бугари су истакли беле заставе и обуставили ватру, али чим су српске јединице пошле према њима они су је поновно отворили. Јуриш је настављен и Бугари су одбачени источно од Рујна. Поред великог броја мртвих које су оставили, заробљено их је 1200 и за-плењена батерија 13. пп. Бугари су затим почели нагло да одступају према Злетовској реци, пред целим фронтом Моравске I. На десном српском крилу бугарска 2. д наставила је напад од Штипа, Развалине Патрика и Пепелишта, заузела Драгоево и принудила Тимочку II да се повуче на положај Развалина Сеоба—Орио бајир. Тиме је Тимочка II била одвојена од 3. армије. Прва армија је прешла у напад са Шумадијском и Моравском II. После огорчених борби Шумадијска I је у трећем јуришу заузела с. Дренак и одбацила делове 7. д на леву обалу Злетовске реке. Према њеном левом крилу Бугари су успели да се одрже на Озрену (к. 584). У тим борбама Шумадијска I имала је 209 погинулих и 1018 ра­њених, Што је са губицима 11. пп износило 1920 људи. Моравска II са 1. и 2. пп напала је 2. бр 4. преславске д, овладала њеним положајем Калом и избила десним крилом до с. Калништа, а левим на Злетовску реку. На левом крилу, њен 3. пп и 7. пп Дунавске I нападали су цео дан Ретке буке и у 21 час и 30 минута ноћним јуришем повратили их. Македонско-једренско ополчење имало је 483 погинула и рањена. Истог дана коначно је сломљена нападна моћ бугарске 4. армије. Српска Врховна команда ставила је Црногорску дивизију под команду 1. армије. Тога дана је Грчка известила да прелази 2. јула у офанзиву против бугарске 2. армије.

По директиви Врховне команде, 3. армија је 2. јула у 6 часова почела наступање и с предњим деловима Дринске I и Моравске I избила на Брегалницу од Штипа до с. Крупишта. У 13 часова ко­мандант 3. армије издао је заповест за напад на положаје у рејону Штипа, који је требало да се изврши једновремено са нападом 1. армије на Рајчански рид, али због јаког отпора Бугара пред фронтом 1. армије, где су Шумадијска I и Моравска II заустављене на десној обали Злетовске реке, напад је одложен, мада је 3. пп Моравске II са Ретких бука преко с. Поникве продро северно од с. Пасаџикова и угрозио десни бок бугарских снага на Рајчанском риду. Да би олакшали ситуацију 4. армије, Бугари су напали једном бригадом 5. армије Дунавску I од Рујена (к. 2252) до Карауле Деве Бајира, али су одбијени. На српском десном крилу, после тешких борби успели су да ноћу 2/3. јула разбију 14. пп Тимочке II код с. Пепелишта и да га принуде на повлачење уз Вардар и ка Орио бајиру, чиме су угрозили десно крило 3. армије. Под утицајем извештаја њеног команданта, Врховна команда је преценила опасност по десно крило 3. армије и упутила му појачања, из стратегијске резерве Добровољачку бригаду, а из 1. армије Коњичку дивизију и 2. црногорску бригаду, опоменувши га да уједно обрати пажњу на своје десно крило и да га, по потреби, ојача једном дивизијом, а са другом да буде у одбрани према Штипу. Због претрпљеног неуспеха смењен је 2. јула помоћник бугарског главнокомандујућег, генерал М. Савов, а на његово место дошао је генерал Р. Димитријев.

Да би олакшали ситуацију 8. дивизије, Бугари су 3. јула продужили напад са 2. дивизијом на положаје Тимочке II која се после тешких борби одржала на главном положају. Због тога је командант 3. армије одустао од намераваног напада са Дринском I и Моравском I преко Брегалнице, а око 15 часова наредио је да се Моравска I рокира на положај позади Тимочке II. За то време 1. армија извршила је напад на Рајчански рид: Шумадијском I продрла до мрака на 1500 м пред сам гребен Рајчанског рида, а Моравска II избила је до 4. јула изјутра у три колоне на линију с. Бунеш—Шталковица. Напад 3. пп на Пасаџиково није успео. Коњичка дивизија остала је у међупростору 1. и 3. армије, одржавала везу између њих и штитила десни бок Шумадијске I. Дунавска I са положаја Царев врх—Калин камен—Света вода одбила је напад 4. д, а Дунавска II на положајима Крива Паланка—с. Црцорија напад 12.дивизије.

Петог дана битке, 4. јула, после тешких ноћних борби, Бугари су око 6 часова заузели Орио бајир и потисли на запад Добровољачку бригаду и 14. пп Тимочке II. Тиме је Тимочка II доведена у критичан положај због чега се повукла на линију с. Енешево—Топлик и завршила своју улогу у бици. У петодневним борбама са двоструко надмоћнијим непријатељем, она је изгубила 3470 војника и 40 официра. Због повлачења Тимочке II угрожен је правац за Велес (Титов Велес), који је Моравска I затворила запосевши положај Иланђи (к. 663)—Богословец. Из Дринске I упућен је 16. пп на ушће Светониколске реке ради затварања правца од Тестемелаца, а 6. пп у Топлик. Трећа армија је ноћу 4/5. јула била у распореду: Моравска I на положају Иланђи—Богословец; Дринска I са 2. црногорском бригадом на фронту с. Тестемелци—Шаренковац; Тимочка II у прикупљању код с. Кочилара. На фронту 1. армије Шумадијска I је око 10 часова пробила фронт 7. рилске д, заузела Рајчански рид и принудила бугарске снаге да одступе у нереду; Моравска II око 11 часова овладала је положајима северозападно од Рајчанског рида, и у гоњењу избила до мрака предњим деловима на линију: с. Спанчево—Нивичани, а са 3. пп код Пасаџикова; Коњичка дивизија овладала је бугарским положајем на гребену Горица, продужила гоњење и увече се задржала у рејону с. Спанчева и Соколараца. Према Дунавској I и Дунавској II Бугари су вршили само локалне нападе. Због неуспеха на десном крилу 3. армије, српска Врховна команда није искористила пробој фронта код бугарске 4. армије на Рајчанском риду ради ширења успеха у правцу Кочана и Царевог Села (Делчева) већ је Шумандијску I пребацила на Овче поље да би појачала 3. армију. Да би олакшала ситуацију у Македонији, бугарска Врховна команда наредила је тог дана 1. и 3. армији да пређу у напад на старој срп-ско-бугарској граници.

На дан 5. јула 3. армија са Моравском I, Дринском I и 2. црногорском бригадом остала је на положајима од претходног дана; Шумадијска I налазила се на маршу ка Овчем пољу где је стигла 6. јула у 2 часа. У току дана борбу је водио само 6. пп код Топлика одакле је принуђен да се повуче на ушће Светониколске реке, где је ушао у састав Моравске I. Прва армија предузела је гоњење: са 2. бригадом Коњичке дивизије у правцу Кочана, која је убрзо заустављена јаком артиљеријском ватром од с. Тркања; Моравском II у три колоне до положаја с. Нивичани—Лешки— Јастребник; Црногорском дивизијом (1, 3. и 4. бр) преко Пасаџикова ка Јастребнику; Дунавска I заузела је Китку; Дунавска II остала је на ранијим положајима. Упућене снаге у гоњење нису биле довољне, што је Бугарима омогућило да се среде и поново организују одбрану источно од Кочана на положајима Црни камен—с. Калиманци.

Сутрадан, 6. јула, Коњичка дивизија заузела је Кочане и с. Оризари и предњим деловима избила на Брегалницу где је задржана ватром са положаја Црни камен; Моравска II избила је десном колоном на вис северно од Оризара, средњом на косу северно од Кочана, а левом код с. Безикова; Црногорска дивизија преко с. Пресеке на положаје код Безикова. Одред Дунавске I јачине 2 батаљона продро је са Китке према југу до с. Небојана. И овог дана је кдт 3. армије одустао од напада, закључивши погрешно из покрета 2. тракијске д, која је померена из с. Драгоева према Штипу, да се Бугари концентришу за напад. Овим је пропуштена прилика да се нанесе отсудан пораз 8. и 2. дивизији Бугара.

Претпоследњег дана битке, 7. јула, Шумадијска I убачена је у прву линију на фронт с. Чардаклија—Д. Балван. Да би јој направила место, Дринска I повукла је лево крило са Јежева у резерву код с. Кривог Дола; 2. црногорска бригада остала је у рејону Шаренковца; Моравска I са десном колоном (1. и 2. пп) задржала се на простору Топлика, а левом (6. и 16. пп) на ушћу Светониколске реке; Добровољачка бригада, наступајући од Градског, заузела је Криволак; Тимочка II остала је на попуни и одмору код с. Кочилара. Око подне Бугари су почели напуштати положаје око Штипа. Командант 3. армије није искористио ни ту прилику да пређе у напад, па му је то Врховна команда предвече изричито наредила, с тим да ће напад армије помагати Моравска II правцем с. Терзели—Кошево, а остале снаге 1. армије да ће га обезбедити према Бугарима источно од Кочана. Због тога је командант 1. армије померио Моравску II од Кочана на линију с. Чешиново—Подлог. Црногорска дивизија са 1. бригадом сменила је Моравску II на висовима око Безикова, а са 3. и 4. бригадом држала је висове око Дулице. Коњичка дивизија прикупљала се код с. Врбице и Соколараца ради обезбеђења левог бока 3. армије; Дунавска I са ранијих положаја вршила је демонстративне нападе ради привезивања бугарских снага које су се рокирале према Дунавској II. Бугари су заузели Големи врх, на левом крилу Дунавске II, која се после неуспелог противнапада повукла на Чупино брдо. Тај успех Бугара дошао је касно, јер је 4. армија била у пуном повлачењу.

Коначно, 8. јула, извршен је напад на штипске положаје које су бугарске јединице већ биле напустиле. Моравска I избила је између Брегалнице и доњег тока Криве лакавице, где се задржала са предњим деловима на линији с. Хаџи Реџепли—Балталија; Дринска I на леву обалу Дубоке реке на путу Штип—Радовиш; Шумадијска I на положаје с. Калапетровци—Шашаварлија; 2. црногорска бригада на положај с. Шашаварлија—Никоман; армијска коњица на Маденску реку; Тимочка II остала је код с. Кочилара; Моравска II на положају с. Кучичино—Теранци—Зрновци; Коњичка дивизија у рејону Соколараца; Црногорска дивизија држала је положаје од с. Истибање, преко Безикова до Дулице; Дунавска И остала је на ранијим положајима, а Дунавска II на положају Киселица—Чупино брдо. Због бугарског продора у рејону Пирота, Врховна команда је у току ноћи наредила да се Дринска I одмах упути у Велес, Шумадијска I у Куманово, а остале снаге да продуже гоњење. Сутрадан су јединице 3. армије продужиле покрете, али нису дошле у додир са Бугарима. Битка је била завршена.

По броју ангажованих снага, времену трајања и пространству на којем се водила, Б. је претеча великих битака I СР. Она је ресила исход другог балканског рата, али би оперативни и страте­гијски резултати били знатно већи да су Срби своју победу енергично искористили, зашто су постојали сви оперативни услови. Губици: српски 16200 (погинулих и рањених) од чега само 11 350 у 3. армији; бугарски око 25 000. Сем тих губитака обе стране претрпеле су осетне губитке од колере, а у Срба нарочито Дринска I, Моравска I и II, Тимочка II и Црногорска дивизија. Колеру су Бугари пренели од Турака.

Материјали преузети из
„Војне Енциклопедије“
– Друго издање, Београд 1970