САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 854592Укупно посета:
  • 2640206Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

БЕЗ ПРОШЛОСТИ НЕМА НИ БУДУЋНОСТИ

У Београду, који је пре неку годину поништио срамну одлуку досовских власти да се као Дан ослобођења у Другом светском рату не слави 20. октобар, обрадовaли су целокупну антифашистичку и цивилизовану јавност мудрим потезом да се младим школским генерацијама поново предочи да без тачног познавања славне прошлости нема ни сигурне будућности.

У свих 168 основних школа први час био је посвећен борцима за слободу у Првом и Другом светском рату. Наставници и професори су својим ђацима предавали на основу историјских чињеница и такав час биће убудуће традиционално примењиван да се спасти оно што се може сачувати у образовању које је закинуто благодарећи намерно непромишљеном ранијем режиму стиглом на власт после преврата 2000. године.

Пројекат, надасве крајње користан по младу генерацију и уопште истину и даљи развој наше државе, сачинили су Градска скупштина Београда у садејству са Министарством просвете Републике Србије и Историјским архивом Београда.

Не треба наглашавати да овакав неопходан потез морају убудуће да следе и све локалне самоуправе у нашој отаџбини и школарцима врате знање о свом крају и догађајима који су донели слободу и потврдили прави и доследан пут Србије у одрамбеним и ослободилачким ратовима.

Овде објављујемо текст са којим су, на првом радном часу, упознати ученици старијих разреда основних школа у Београду.

”Други светски рат у Србији започео је 6. априла 1941. године, без објаве, када су у раним јутарањим часовима 234 немачка бомбардера и 120 ловаца на Београд сручили 197 тона бомби. Тада је изгорело на стотине грађевина, уништено је непроцењиво благо Народне библиотеке, а тачан број људских жртава никада није утврђен.

У ратним данима Београд је постао центар окупационе власти у Србији. Већина становника главног града суочавала се са многобројним недаћама. Несташица хране је била велика и довела је до појаве „црне берзе“ и због тога је свака слободна зелена површина коришћена за узгајање поврћа и житарица. Београђани су живели у сталном страху од хапшења и прогона, јер су формирани логори Бањица, Топовске шупе, Сајмиште и Милишићева циглана. Кроз њих је прошло више десетина хиљада заточеника, од којих су многи стрељани или послати у злогласне нацистичке концентрационе логоре широм Европе.

Народ је са нестрпљењем очекивао крај рата који се, у пролеће 1944. године, већ назирао. Јединице Народноослободилачке војске Југославије и совјетске Црвене армије заједно су узеле учешће у Београдској операцији, како је названа битка за ослобођење Београда. Напад на велики град уједињеним снагама захтевао је најуже садејство јединица свих родова војске. Са совјетске стране војску су предводили генерал-пуковници Бирјузов и Недељин као и генерали Жданов и Гаген. С југословенске стране припремама је руководио командант I армијске групе НОВЈ, генерал-лајтнант Пеко Дапчевић.

Непосредан напад на Београд започео је у поподневним часовима 14. октобра 1944. године. После получасовног артиљеријског напада из 300 топова и 24 минобацача на немачке бункере и положаје, совјетске и југословенске јединице продрле су до градских улица.

„Грађани града Београда! После три и по године патњи и ропства наш мученички Београд доживљава празник слободе и победе над немачким окупатором и издајницима српског народа који су му се ставили у службу. Победоносна и братска Црвена армија и јуначка Народно-ослободилачка војска Југославије у крвавој и љутој битци, отимају слободољубиви Београд из руку немачких освајача, највећег душманина словенских народа. Под Београдом и на његовим улицама помешала се крв хероја Стаљинграда и јуначких бораца Народно ослободилачке војске Југославије, још више се учврстило братство и пријатељство словенских народа. У херојској борби за ослобођење Београда поново се осведочила дубока љубав руског и српског народа и помоћ коју је руски народ кроз читаву историју пружао братском српском народу у његовој борби за слободу!..“

Тако је гласио почетак Прогласа који је за време борби дељен на улицама града, а који је 17. октобра издао први командант града Београда, генерал-мајор Љубодраг Ђурић.

Београђане није требало много подстицати да се и сами прикључе борбама, нарочито не омладинце. Масовно учешће обичних грађана је једна од главних карактеристика Београдске операције. Нико није могао предвидети да ће са таквим одушевљењем и спремношћу помагати својим ослободиоцима. Борце који нису познавали Београд водили су кроз улице, пролазе и подруме, а многи су и сами узимали заплењено оружје и прикључивали се борбама.

И поред великих губитака и неминовног пораза, немачки војници се нису предавали и борили су се за сваку улицу и зграду. У ноћи између 19. и 20. октобра на врху палате „Албанија“ завијорила се тробојка са звездом петокраком, коју је поставио борац Младен Петровић. Он се, с неколицином својих другова, пробијао од спрата до спрата, под сталном митраљеском паљбом. Оставши сам, успео је да онеспособи посаду последњег митраљеског гнезда на врху зграде и развије заставу, после чега је подлегао задобијеним ранама. Овај чин је симболично означио коначно ослобођење Београда од нацистичке чизме, после три и по године окупације, односно 1287 дана.

У поменутим борбама за ослобођење Београда немачке снаге су имале преко 15.000 погинулих и око 9000 заробљених. Погинуло је око 3000 партизана, а отприлике исто толико је рањено, док су совјетске снаге имале 961 погинулог и неутврђени број рањених. Заплењено је готово целокупно немачко тешко наоружање, ратна опрема и моторизација.

За испољену храброст одликовано је 794 борца и официра Народноослободилачке војске Југославије и преко 2000 војника и официра Црвене армије. Тринаест црвеноармејаца проглашено је за народне хероје Југославије. Орденима и медаљама Совјетског Савеза одликовано је 300 бораца и старешина Народноослободилачке војске Југославије, а „да би се овековечила успомена на крвљу запечаћено братство совјетских и југословенских народа у борби против заједничког непријатеља“ – установљено је посебно одликовање  За ослобођење Београда.

Посмртни остаци погинулих ослободилаца, који су сахрањивани по целом граду, пренети су 20. октобра 1954. године на заједничко Спомен-гробље ослободилаца Београда, где и данас почивају. Сваке године, на тај дан, полагањем венаца, одаје им се дужно поштовање, захвалност и почаст. Нека им је Вечна слава и Хвала за Слободу!”.

Print Friendly, PDF & Email
Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
13°
Сунчано
07:1015:58 CET
УтоСреЧет
15/2°C
13/3°C
13/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2020. износи 1.000 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2020.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.