ДАН СЕЋАЊА НА СТРАДАЊЕ СРБА, РОМА И ЈЕВРЕЈА У ЈАЈИНЦИМА

У Јајинцима, крај Београда, највећем месту страдања у Другом светском рату у Србији, где је убијено скоро 80.000 Јевреја, Срба и Рома, одржана је државна комеморативна свечаност. Највећи број стрељаних на то место је доведен из логора на Бањици и са Старог сајмишта, а у садашњем Спомен парку у Јајинцима су и сахрањени.

Церемонију полагања венаца предводила је председница Владе Србије Ана Брнабић, а догађају су присуствовали и министри Небојша Стефановић, Томислав Момировић, Дарија Кисић, Новица Тончев, потпредседница Скупштине Србије Сандра Божић, начелник Генералштаба Војске Србије Милан Мојсиловић са представницима Министарства одбране и Војске Србије, представници Града Београда, Општине Вождовац и других градских општина, представници СУБНОР-а Србије на челу са председником генерал-мајором Видосавом Ковачевићем, врховни рабин јеврејске заједнице у Србији Исак Асиел, представници Националног савета Ромске националне мањине, изасланик патријарха Српске православне цркве, преживели логораши, Удружење 6.личке дивизије „Никола Тесла“ представници дипломатског кора и породица жртава, представници бројних установа културе, науке, образовања и уметности, као и грађани Београда и других места у Србији.

Присутнима се прво обратио преживели логораш Славко Милановић, председник Удружења логораша „Јасеновац“ чији говор преносимо у целини:

Данас у Јајинцима, једном од највећих стратишта у Србији, одајемо помен жртвама фашизма у току Другог светског рата. До тада невиђено зло, страдање недужног становништва, десило се овде у Јајинцима, ту је стрељано највише грађана у читавој поробљеној Србији.

Али на жалост, људи нису убијани само овде, јер је Београд био јединствен град у окупираној Европи по томе што је имао највише концентрационих логора на својој територији. Поред Јајинаца, систематске ликвидације вршене су и у логорма на Бањици, Сајмишту у Земуну и Топовским шупама.

Јајинци су били само још једно у низу стратишта за Србе током Другог светског рата, а поред Срба су убијани и људи других нација; сви за које су фашисти сматрали да могу да предствљају претњу нацистичкој идеологији.

Напомињем да постоји списак од 10.083 жртве убијене у логорима на Старом београдском сајмишту, који се налази у једном београдском архиву, и до данас, колико ја знам, није објављен нити је доступан јавности.

Из општине у којој сам рођен, Босанска сада Козарска Дубица, на том списку се налази поименично 2.926 логораша убијених на Сајмишту, за које њихове породице још увек не знају где су и како завршили.

Ове 2022. године, навршило се 63 године организованог рада нашег Удружења логораша „Јасеновац“ на чувању успомена и сећања на невине жртве нацизма и фашизма.

Поручујем младим генерацијама које стасавају, да су фашизам и нацизам велико зло које дели, сукобљава људе по раси, нацији, вери. Та идеологија не сме да има будућност и следбенике, где су последице ратних сукоба донеле трагичне гибитке и ране које неће зацелити.

Изгубили смо породице, имовину, зауставили будућност за многе године. Ми који смо са породицама страдали у геноциду НДХ-а, јавно указујемо да се у Републици Хрватској рехабилитује Независна држава и усташки покрет, истицањем симбола, знамења, поздрава „За дом спремни“ и те монструозне творевине, умањују број жртава или негирају злочини који су извршени над Србима, Јеврејима и Ромима.

У Хрватаској се врши ревизија догађаја из Другог светског рата, постојање логора, све до порицања да је злочин почињен, а српски народ је свакодневно изложен разним врстама малтретирања, притисака и понижавања.

Тако је забранила председнику Србије да посети накадашњи логор Јасеновац, да обиђе српско стратиште и мучилиште, једно од највећих у Европи током Другог светског рата, да запали свеће и положи цвеће на том месту прецима који су ту страдали.

Не желимо да се нашој деци намеће крст геноцидног народа, а Србију из региона и шире називају злочиначком и геноцидном. Наша је дужност да се боримо до последњег даха и снаге за истину.

Усташе су усвојим злоделима ишли даље у односу на све остале нацисте па су тако једини на свету у Другом светском рату основали концентрационе логоре специјално за децу, њихово затварање, мучење и убијање а не за васпитање како говоре.

Највећи дечији логор био је у Сиску, кроз који је прошло 6.600 деце. Ради лоших услова смештаја, исхране и небриге о њима умрло је око 2.000 деце. Логор је основан почетком августа 1942. а затворен је 8. јануара 1943. године.

Други логор је био у Јастребарском од августа 1942. а затворен је крајем октобра исте године. Кроз логор је прошло 3.330 деце. По евиденцији тада гробара иловара, укупно је око 800 деце умрло у логору услед лоших услова смештаја, исхране и тортуре управнице Берте Пулхерије и њених сестара које су се бринуле о деци. Јединице Кордунашких партизана 26. августа 1942. из Јастребарског логора ослободиле су око 800 деце коју су пребацили на слободну територију Босанске крајине, а један део млађе деце која нису могла да пешаче, распоређена су у Жумберку.

У усташким логорима уморено је 23.504 деце, а само у Јасеновцу 19.432 детета. На територији бивше НДХ-а према до сада прикупљеним подацима страдало је 74.762 детета. Зато је нужно да се организује попис жртава Другог светског рата.

Говорим о жртвама које нису преживеле, а још мање је било за очекивати да неко попише преживеле који су прошли кроз пакао логора НДХ-а и других логора. Та судбина је снашла и нас ондашњу децу логораше.

Данас када имамо слободно друштво, када је фашизам наша прошлост, морамо чинити све да у прошлости и остане и спречимо свако оживљавање нацистичке идеологије. Да би спречили понављање зла, не смемо заборавити оно што се догодило. Ми Срби смо се у Другом светском рату одлучно и храбро супростављали окупатору и идеологији фашизма.

Та борба представља борбу за цео људски род и она се не може водити стихијски или делимично, већ непрестано и потпуно. Та борба се води и данас тако што не дозвољавамо да сећање на наше претке избледи, тако што поштујемо њихову жртву и негујемо праве вредности људске цивилизације.

Данас више него икад трeба да чувамо сећање и на људе који су поразили ову злу идеологију, на припаднике Народноослободилачке војске Југославије, односно Југословенске народне армије и да се на достојан начин односимо према жртвама које су поднели у борби за слободу.

У Србији се чува успомена и на страдале припаднике совјетске Црвене армије, која је дала огроман допринос учествујући у завршним борбама за ослобођење Београда и Југославије од окупаторских снага.

Пружајући подршку вишегодишњој иницијативи, још увек бивше деце логораша Јасеновца да се трајно сачува сећање на невино страдале жртве усташког геноцида НДХ-а почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима од 1941-1945. године, Удружење логораша „Јасеновац“ је 16. марта 2021. године поднело предлог Резолуције о усташком геноциду НДХ-а Народној скупштини Републике Србије како би донела акт Резолуције о геноциду што га је починила усташка НДХ-а у току Другог светског рата. До сада смо покушали два пута 2016. године уз 54.756 потиса пунолетних грађана, затим смо 2017. године обновили захтев за доношење акта Резолуције Народној скупштини Републике Србије о осуди усташког геноцида. Још увек тај захтев није дошао на дневни ред расправе и усвајања. Време је да највиши орган Републике Србије, злочин почињен током Другог светског рата у НДХ-а назове правим именом – геноцидом.

Ми деца која потичемо из крајева који су доживели највећа страдања, једини нисмо после рата од друштва добили никакве бенeфиције и признања. Нико нас није ни сматрао жртвама рата. Ниједним прописом од ослобођења до данас, деца логораши се не спомињу као социјална категорија која по том основу треба да има бенифите. Но и поред тога, ми смо били и остајемо потриоте које воле своју државу и спремни смо да и у овим годинама дамо све од себе.

Апелујем у име жртава Другог светског рата, који су још у животу, да њихова трагична судбина добије минимум пажње, пијетета и подршке друштва.

Потом је премијерка Србије Ана Брнабић рекла у свом обраћању присутнима да у Јајинцима они који почивају на том месту траже од нас да на све савремене изазове одговоримо одлучно, достојанствено и непоколебљиво.

„Изазови са којима се наша Србија данас суочава су страховити. Истина је да живимо у времену које је најтеже у претходне две деценије од 1999“, навела је премијерка.

Премијерка је оценила да су УН формиране да после два светска рата спрече трећи и спасу човечанство од патњи које доносе ратови, а посебно оних које би донео нови светски рат.

„Повеља и принципи међународног права чували су мир у свету. Њихово гажење у случају Србије, то је тада било јасно свима који су желели то да виде, отворило је Пандорину кутију, а селективно тумачење принципа међународног права довело је свет тамо где смо данас. Зато је притисак који Србија данас трпи директно сразмеран лицемерју великих сила које нас притискају“, рекла је Брнабић.

Додала је да се Србија не стиди да политику привржену принципима слободе искаже свуда у свету и истакла да је доказ за то и говор председника Србије Александра Вучића у Уједињеним нацијама (УН).

Зато јој је, каже, важно да на том месту јасно каже и поручи нашим грађанима, али и свим нашим страним партнерима, да спољна политика Србије почива на два принципа.

„Први је да нашу политику водимо самостално и независно у складу са државним и националним интересима, а други је да је водимо са међународним јавним правом“, навела је Брнабићева.

Додала је да је други принцип једнако важан, а то је да се спољна политика Србије води у складу са међународним јавним правом, принципима и Повељом УН и то апсолутно неселективно, не тумачећи принципе међународног права „онако како то нама одговара, другачије у односу на време и место, а и Повељу УН у односу на околности које нас окружују“.

„Неселективно значи да је територијални интегритет међународно признатих држава неповредив“, рекла је Брнабић.

Потом је изведен културно уметнички програм чиме је завршена државна комеморативна свечаност у Јајинцима.