Дани победе

ТАМО ГДЕ ЈЕ СТВАРАНА ИСТОРИЈА

Навршило се 104. године од велике и најзначајније битке у историји српског народа а, може се слободно рећи, и свих православних народа на Балкану – Кумановске битке.

Српска војска под командом Александра Карађорђевића и генерала Петра Бојовића наступала је са пет пешадијских и једном коњичком дивизијом, а турска војска са целом Вардарском армијом под командом Зеки паше.

Кумановска битка била је, у ствари, битка двеју армија јер су обе војске јуриле једна ка другој и као таква се изучава у оквиру историје ратовања. Победивши Турке код Куманова српска војска је утрла пут за дефинитивно протеривање османлија са ових простора. После Кумановске битке ослобођени су и остали делови данашње Македоније, а Турци враћени на своју територију. Победу у Кумановској бици народ је доживео као реванш за пораз у Косовском боју и то исказивао једноставним речима „Куманово за Косово“.

У хотелу „Гранд“ у Врањској Бањи налазила се команда Српске војске, и вршена је припрема за напад на Турке, а у многим селима врањске котлине биле су размештене јединице.

Годишњица Кумановске битке обележена је достојанствено. У обележавању су учествовале и Србија и Македонија. Поред уобичајеног протокола – минута ћутања, полагања цвећа и говора, приказан је и драмски и музички програм. Присуство обележавању годишњице било је запажено. Највеће интересовање показали су Врањанци и Срби из околине Куманова.

На Зебрњаку, крај споменика Кумановској бици, окупило се и преко 200 Врањанаца, претежно ученика основних и средњих школа и један аутобус чланова СУБНОР-а Врање. На путу ка Куманову чланове СУБНОР-а је о Кумановској бици детаљно је информисао члан Председништва СУБНОР-а Врање, пуковник у пензији Драгослав Цинцовић.

Чланови СУБНОР-а су, у повратку, посетили манастир Светог Ђорђа и пећину – испосницу Прохора Пчињског у Старом Нагоричану, каи и споменик погинулим српским и македонским партизанима у Другом светском рату у селу Пелинцу, близу српско – македонске границе.