Велика је ово тема да би човек без пијетета о њој писао, па и да му суза не замагли наочаре. Те неке хиљаде, стотине хиљада и милиона честитих срца којима је Југославија била мајка-никад маћеха и чија добробит је била њихов једини циљ!
Но пођимо редом…
Почели су омладинци још током 1942. године са организованим радом који је био логистика борцима на фронту. Највећом радном акцијом омладине у току НОБ-а сматра се „Жетва у саничкој долини“ у којој је, током јула и августа 1942. године учествовало преко 7.000 младића и девојака. Резултати ове акције су били велики: сабрано је 270 вагона пшенице, јечма, зоби и кукуруза; осушена су три вагона шљива и јабука, извађено је и утрапљено 17 вагона кромпира, направљено је 4 вагона пекмеза од шљива, сабрано је пет вагона пасуља; у партизанске болнице је дневно отпремано по 3.000 килограма воћа и поврћа. Као посебан подвиг ове акције сматра се жетва 800 жетелаца, која је обављена 27. августа 1942. године испред самих усташких бункера. Омладинци су тада у потпуности испунили завет „Ни зрна жита окупатору“!
Током 1943. године, године најтежих борби, омладина је на слободним, али и на окупираним подручјима својим радом активно учествовала у помоћи НОП-у. Следеће, 1944. године, омладина се својим радним резултатима такмичила пред Други конгрес Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југосавије и дала око 5 милиона радних дана, а најбоље резултате у том периоду остварила је омладина Лике.
У данима пред потпуно ослобођење земље, млади су радили на рашчишћавању рушевина, обнови путева, пруга и мостова, а посебно се својим радом истиче на сечи дрва на Црном врху (од половине јануара – до половине марта 1945), где је по дубоком снегу и јакој зими припремано хиљаде кубних метара огревног дрвета за потребе Београда. У сличним условима млади секу дрвеће на Руднику (од половине јануара до половине фебруара 1945) које је ношено за Београд, а нарочито у болнице на Сремском фронту.
У периоду након ослобођења Југославије омладинске радне акције се проширују на изградњу ратом уништене земље и тако у периоду до 1952. године настају велике Савезне акције, где млади раде на градилиштима од општег друштвеног интереса. Својом масовношћу, исказаном несебичношћу и жељом да се изгради земља млади остварују низ вредних резултата, иако су у тим првим радним акцијама након рата владали веома тешки услови рада и живота. Акцијаши су радили са мало механизације и искуства, често без пијаће воде, без довољно одеће и обуће.
Да би изградили пругу Брчко – Бановићи млади су ископали 1.360.000 кубних метара земље и пробили три тунела укупне дужине око 600 метара. Пруга се највише градила ручно, јер је било врло мало алата, а о механизацији и да се и не говори. Од провозних средстава највише је било дрвених колица. Најтежи радни испити за младе градитеље били су: пробој тунела кроз Мајевицу, на Кисељаку и Орловику. Прва велика омладинска пруга је била завршена 22 дана пре задатог рока а на првом возу који је кренуо из Бановића према Београду било је исписано: „Ми градимо пругу – пруга гради нас“
Потом је ишла изградња пруга, Шамац – Сарајево, Добој – Бања Лука, као и 14 инфраструктурних великих фабрика и пет хидроцентрала.
Омладинци су подигли и Нови Београд, најмногољуднију општину у Југославији која је до њиховог ангажовања била обична мочвара, учествовало је преко 170.000 бригадира.
Посебан симбол братства и јединства народа и народности Југославије била је изградња пута истог назива, која је повезала Београд и Загреб. За непуне две године бригадири су изградили 400 километара аутопута у ширини од девет метара!
Ово су само неки од подвига небројених другова и другарица којима је била част, а никако обавеза да граде и изграде своју земљу.
Омладинских радних акција локалног карактера било је безброј. Било је то време слоге где нису постојали ја и ти (као нажалост данас) већ само ми-људи који су волели да раде и радили да би волели.
Чувени су стихови акцијашких песама, а можда најчувенији онај: „Хеј, хај бригаде, хеј хај руке младе, хеј хај бригаде-своју земљу срцем граде!“
Па драги наши акцијаши, нека Вам је срећан 1. април, Ваш дан, са жељом да и ми из овог чудног времена усвојимо макар део мерила вредности која сте ви основали и по њима живели!
