Изложба фотографија и докумената о „Холандској медицинској мисији у српској војсци 1912-1918. др Ариус Ван Тиенховен“, а у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца свечано је отворена у „Галерији 73“ на Бановом Брду. Међу званицама био је државни секретар Зоран Антић, представници Руског дома, ветерани разних јединица из ратова деведесетих, представници општине Чукарица, а у име СУБНОР-а Србије, секретар председника генерал-мајора Видосава Ковачевића, Станислав Рескушић

ЛАВЉЕ СРЦЕ МЛАДОГ ХОЛАНЂАНИНА

Сви ми веома добро познајемо лик и дело др Арчибалда Рајса, који је као лекар и криминолог био и човек који је Србију волео као мајку, али мало ко зна да је један храбри лекар из иностранства неколико године раније као доктор започео борбу за помоћ српском народу и на чији позив је др Рајс и дошао у Србију. Ради се о човеку, Холанђанину, који је буквално дан након што је добио диплому медицинског факултета кренуо за Србију. Готово без средстава, јер га холандска Влада није подржала, задужио се за 3 000 гулдена код свог оца и стрица, који су били виђени људи у Холандији и кренуо у непознато, по свему осим по људској патњи, која је живот младог др Аријуса ван Тиенховена определила заувек. Сав новац је уложио у набавку медицинских средстава.

Стигавши у Србију, почетком 1913. године др Аријус прво је отворио болницу у Београдској шећерани, а крајем године и у Ваљеву. Његов пример следили су затим 7 лекара и 7 болничара, који су чинили његов тим.

Холандски медицинари радили су у новоформираној ваљевској болници, првобитно смештеној у Ваљевској гимназији, а затим у касарни Седамнаестог пешадијског пука.

Тек што је стављена тачка на Први балкански рат 19. јуна 1913, Бугари су кукавички и напрепад напали Србију. Ипак Србија ни војно ни политички није била сама. Српска војска сломила је Бугаре на Брегалници, а недуго затим рат је и завршен. О повређенима све време је бринула мисија др Аријуса. Холандска медицинска мисија напустила је Србију у септембру 1913. године. Др Ван Тиенховен проглашен је за почасног грађанина Ваљева, а у родној Холандији одликован је орденом Реда Орански Насау.

Уз све муке, минијатурни – огромни непријатељ Србије, пегави тифус, однео је огроман број жртава. Једна од њих је била и наша Надежда Петровић, а треба нагласити да је и сам доктор Ајрус једва преживео.

И Европа је све више била свесна шта се догађа српском народу, особито кроз фоторепортаже које је веома вешто радио др Тиенховен, а круна тог рад а била је књига са пуно аутентичних фотографија «Страхоте рата у Србији: Дневник ратног хирурга».

Након завршених Балканских ратова др Тиенховен одлази на дошколовавање у Берлин где стиче и научно звање асистента. По избијању Првог светског рата др Тиенховен преко Русије, Румуније и Бугарске дошао је у Ниш. Медицинска сестра Де Хроте прикључује му се у Нишу, а начелник војног санитета их упућује у Ваљево.

Тада су Холанђани донирали први рентген апарат нашој земљи.

Након завршетка Првог светског рата др Тиенховен вратио се у Холандију 1919, а 1925. заједно са породицом одлази у Венецуелу, где је, такође, радио као војни хирург. По избијању другог светског рата сели се у Лос Анђелес, а 60-их година враћа се у родну Холандију. Др Ариус ван Тиенховен умро је 8. септембра 1965. и сахрањен је поред супруге на гробљу Нардену.

За надљудске напоре које је тим др Тиенховена улагао не би ли помогао унесрећеним рањеницима Краљ Петар Први одликовао је доктора орденом Светог Саве и орденом Црвеног крста Краљевине Србије.

Не можемо, а да на овом месту не поменемо почившег др Миодрага Лазића хероја ратова деведесетих који је написао књигу под истим називом као и др Аријус, а који је у Босни у импровизованим условима извршио на хиљаде операција, а касније у миру још и више. Иако је наш др Лазић бринуо о свом, а не неком другом народу, његова неустрашивост, посвећеност позиву и хуманизам, стају у ред великана као што је доктор Аријус Ван Тиенховен.

Храброст је увек ствар карактера, али хероизам као категорија га превазилази, с обзиром да захтева целог човека, па и оно што га тиме чини, а то је дух!

Др Аријус Ван Тиенховен несумњиво спада у ред хероја и «див јунака», а чувена је његова реченица: «Ко у ратним околностима први помогне, помаже двоструко»!

У Београду је 2006. основан Центар за научну и културну сарадњу Србије и земаља низоземског говорног подручја које је понело име АРИУС у знак захвалности за Ван Тиенховенову пожртвованост и храброст.