Епопеја

СУТЈЕСКА И НЕРЕТВА У СРЦУ

Са достојанством обележавамо јубилеје две најтеже и највеће епопеје Народноослободилачког рата: битку на Неретви (немачка операција „Вајс“) у нас познате као Четврта непријатељска офанзива, односно Битка за рањенике, и Битке на Сутјесци, односно непријатељске операције „Шварц“ (на немачком – црно) коју називамо и Пета непријатељаска офанзива.

Најкритичнија фаза Битке за рањенике била је крајем фебруара и у првој половини марта 1943. Водиле су је дивизије Главне оперативне групе (ГОГ) Врховног штаба НОВЈ: Прва, Друга, Трећа и Седма дивизија против осам пута бројнијег непријатеља – Немаца, Италијана, усташко-домобранских састава, са којима је здушно садејствовало двадесетак хиљада четника генерала Драже Михаиловића.

Најтеже борбе и бојеви вођени су у Прозорској котлини, у вишеструком окружењу, за спасавање око 4.000 непокретних рањеника и тифусара, за које је Тито изричито наредио: „Сачувајте рањене другове!“.

Непријатељ је, надирао да би, под командом генерала Литерса, онемогућио да наше јединице и хиљаде рањеника и болесника продру у Херцеговину и Црни Гору.

Након драматичних даноноћних бојева, у којима су се партизанске јединице херојски држале, главнина рањеника је спасена из вишеструког окружења  преко импровизованог моста подигнутог на Неретви. До 15.марта су, на носилима и коњима, пребачени на другу обалу и епопеја је, уз сталне борбе, настављена преко врлетног и залеђеног Прења према Херцеговини и Црној Гори.

Битку на Сутјесци четири пролетерске и ударне дивизије, под командом НОВЈ водиле су од 15.маја до 14.јуна 1943. године против немачких, италијанских, бугарских, усташких и четничких јединица.

Око 18.500 партизана, брижних за спасавање 3.800 тешких рањеника и тифусара, за заштиту колона избеглица и дечјег дома, имало је против себе силу од 127.000 добро наоружаних, свим потребама снабдевених и за ратовање на планинском земљишту обучених војника сврстаних под ратне заставе групе елитних немачких дивизија.

Смењивале су се неравноправне борбе, брањени су објекти без одустајања, јуришало без посустајања, гинуло без јаука. Тако 32 ратна дана и толико ноћи, у жестоком отпору немачким дивизијама упамћеним по масовним ратним злочинима према рањенима и болесницима, женама и деци.

На широком простору Сутјеске заувек је, на мртвој стражи слободе, остало више од 7.500 бораца, чији тачан број, уз сва вишегодишња истраживања, није могуће утврдити, а наведене бројке, поименично „покривене“, читају се из публикације „Борци Сутјеске“, учесника битке и професора војне историје пуковника Виктора Кучана. Они су, навео је, родом били из свих југословенских земаља, а пали су у јуришима против нацифашизма, за спас сабораца, за слободу заједничке домовине.

Херојима тог времена ће – тачно 70 година после драме везане за име Сутјеске, за јуриш за пробој из окружења од Вучева до Зеленгоре, од Бара до Љубиног гроба делегације од Републичког добора СУБНОР-а до секција свих 16 бригада учесница битке, на Тјентишту изразити дубоку пошту за жртвовање и допринос победи свих погинулих у овој, по општој оцени, најтежој и судбоносној, епопеји НОР-а.

Све бригаде њене учеснице председник СФРЈ Тито је, у знак признања за држање на бојиштима Сутјеске,  одликовао Орденом народног хероја. Да се зна и памти. Њихове ратне заставе ће лепршати и овог 14.јуна. На Тјентишту, месту вечног починка команданта Саве Ковачевића и хиљада његових сабораца.

У Београду је, у Дому војске, одржан и свечани скуп посвећен херојима Неретве и Сутјеске. Организатори су били Градски одбор СУБНОР-а и секције ратних јединица.