„ОГЊЕНА КУГЛА“ ЈЕ УТУЉЕНА
Једна од највећих фашистичких операција против ослободилачке партизанске војске у Другом светском рату, коју је хитлеровска окупацијска армада звала „Огњена кугла“, није успела – битка у Пријепољу и околини завршена је фијаском и устаничке партизанске снаге већ почетком 1944. године успеле су да ослободе велике делове територије.
Замисао освајача да од 4. до 16.децембра 1943. са 75.000 Немаца, уз помоћ војника из Бугарске, четника Драже Михаиловића, легионара из 369. дивизије Вермахта коју су попуњавали регрути из Хрватске и Муслиманскa милицијa, била је да препадом на 12.000 партизана нанесу тешке губитке и овладају ослобођеним подручјима у Рашкој области, Источној Босни и северним деловима Црне Горе.
Успомена на херојске дане и страдања у долини Лима окупила је, на 70.годишњицу, мноштво народа из разних делова наше државе, посебно из Шумадије чији су преци оних зимских дана 1943. понајвише страдали бранећи незаштићене рањенике у партизанској болници у Пријепољу.
Државна свечаност, уз војне и друге почасти, одржана је у званичној организацији Владе Србије и СУБНОР-а Србије.
На монументални споменик положени су венци највиших државних, војних и друштвених организација.
Венац СУБНОР-а Србије положио је председник проф. др Миодраг Зечевић са чланицама Председништва Јелисаветом Миловановић и Борком Нешковић.
Учесницима скупа обратио се председник Општине Пријепоље Емир Хашимбеговић и, поред осталог, рекао:
„Потомцима учесника Пријепољске битке али и свима нама, ни данас, 70 година после велике епопеје, није свеједно кад се минимизирају жртве и кад се покушајима ревидирања историјских чињеница умањују циљеви за које су многи дали живот.
Поносни смо јер су болницу и народ Пријепоља бранили Шумадинци, Црногорци, Санџаклије и многи други који су ратних година стали у фронт отпора фашизму. Њихови мотиви и њихови циљеви били су високо морални и служе за наук свима нама“.
У име Владе Србије говорио је министар проф. др Томислав Јовановић:
„Попут наших предака, славних бораца Пријепољске битке, ми се данас уздижемо из свих недаћа у које нас је егзистенција бацила после распада држава и заједница, економских санкција, бомбардовања, тешке економске кризе.
Мултинационални састав партизанских јединица у Пријепољској бици и Народноослободилачкој војсци Југославије током читавог рата треба да буде вечни позив за толеранцију и разумевање.
Српски народ никад није био велики по томе колико друге народе понизи, већ колико се са другим народима изједначи и уздигне у суживоту са њима“.
У Пријепољу је говорио и председник СУБНОР-а Србије, проф. др Миодраг Зечевић.
РЕЧ ПРЕДСЕДНИКА СУБНОР-а, ПОД НАСЛОВОМ „ПРИЈЕПОЉЕ ЈЕ СРПСКО ТЕРМОПИЛИ“, МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ КАО ИЗДВОЈЕН ТЕКСТ НА ОВОМ ПОРТАЛУ.
Влада Србије је Пријепољску битку поново уврстила у званично државно обележавање, на чему је, иначе, СУБНОР Србије годинама, од доласка „нове демократске власти“, упорно инсистирао.
Споменик на левој обали Лима је био жртва невиђеног вандализма – истргнуте су 24 бронзане плоче са именима изгинулих бораца за слободу. Републички завод за заштиту споменика културе обновио је комплекс у знак трајног сећања на храбре партизане.
