Вероватно највећа личност Шпанског грађанског рата јесте Dolores Ibarruri Gomez. Рођена је децембра месеца пре 125 година у Баскији.
Већ као млада жена прикључила се Шпанској социјалистичкој радничкој партији, а 1921. придружила се Комунистичкој партији. Долорес је била изузетан говорник и уредник партијских новина, где се потписивала псеудонимом „La Pasionaria/Страсни цвет“
Упркос политичким прогонима изабрана је у шпански Парламент 1933. као члан Комунистичке партије. Учествовала је, 1934 на Светском конгресу жена чланица Партије у Паризу као председавајућа. Долорес дугује своју огромну популарност улози коју је одиграла у борби да одбрани Шпанску Републику од Франка.
Држала је запаљиве говоре на радију, посећивала трупе на фронту подижући им морал. У јесен 1936. покренула је републиканске снаге да одбране шпанску престоницу Мадрид. Њен слоган „Но пасаран!“ постао је поклич одбрамбених снага Републике и Интернационалних бригада. Остаће упамћен и њезин говор Интернационалним бригадама добровољаца када су напуштали Шпанију 1938. године
И сама Долорес емигрирала је мало касније у Совјетски Савез где је радила као генерални секретар партије у егзилу, а касније и као председник. У Шпанију се вратила 1977. након Франкове смрти, са својих преко 80 година. Још једном је била посланик у шпанском Парламенту. Умрла је 1989. у 93. години живота. Све до данас Долорес ужива велико поштовање у Шпанији и то не само међу левичарима!
У овој годишњици њеног рођења, слоган „НО ПАСАРАН!“ поново је драматично актуелан. Почетком децембра обзнањено је да је скоро 400 пензионисаних шпанских официра позвано да свргну левичарску Владу.
У неколико писама краљу Филипу, тражили су да се предузму мере против легалне и легитимне шпанске Владе која је, како војска тврди, подржана од Баскијске тајне организације ЕТА и других сепаратиста, који „уништавају шпанско национално јединство“. Међу потписницима су и чланови шпанских тајних служби безбедности.
Ова опозиција су гласачи социјалдемократа-квази левичара међу којима су феминисти, хомосексуалци и прави заговарачи баскијске и каталонске независности.
Али ни ту није крај. Задњих месеци, јасно је уочљиво да је пропаганда фашистичке партије ВОКС нашла симпатизере и у Војсци Шпаније. Посебно, наводна претња шпанском националном јединству као и опасност наводне масовне емиграције коју наводно потпомаже политика Владе, која жели „да уништи Шпанију“.
У исто време они величају Франкову диктатуру.
Јавни тужилац сада по службеној дужности покреће поступак како би заштитио Републику, зато су сви антифашисти позвани да се активно супротставе покушају пуча, а у духу наслеђа „Страсног цвета/Ла пасионарие“.
генерални секретар ФИР-а
Др Улрих Шнајдер