У Руском дому у Београду, 22. децембра одржано је представљање документарне књиге Јелене Зелинске „Дани блокаде. Сенке моје улице“. Књига је преведена и објављена на српском језику. Презентацији су присуствовали аутор књиге, као и саветник Руске амбасаде у РС А. Н. Конанихин, војни аташе Руске Федерације у РС А. И. Зинченко, председник организације „Субнор“ Србије, генерал-мајор В. Ковачевић, ветеран Другог светског рата З. Дупланчић, руководилац СО МОФЕПН и представник фондације „Бесмртни пук“ Србије Н. Коцев. Презентацију су организовали Руски дом, Национална библиотека „Руска библиотека“ (НСРЕМ), Фондација Бесмртни пук Србије, Субнор Србије, српска филијала Међународне фондације за јединство православних хришћанских народа. Презентација је реализована уз подршку Федералне агенције за штампу и масовне комуникације.

Презентација је отворена песмом о Лењинграду-Петербургу „Шта сањаш, Крстарице Ауроро“ у извођењу познатог српског глумца и певача Марка Долаша.

Отварајући презентацију, саветник Руске амбасаде у РС А. Н. Конанихин је истакао да објављивање књиге о Лењинграду под блокадом на српском језику достојно окончава све догађаје који су били посвећени прослави 75. годишњице Победе у Србији.

Војни аташе Руске Федерације у РС А. И. Зинченко истакао је у свом говору да ће представници Министарства одбране увек бити спремни да помогну у дистрибуцији ове документарне књиге о одбрани Лењинграда, као и других књига које сведоче о подвизима бранитеља Отаџбине.

Генерал-мајор В. Ковачевић високо је оценио како уметничку, тако и документарну вредност књиге, називајући је „снажним емотивним сведочанством“ о подвигу руског народа.

Ветеран Другог светског рата изнео је жива сећања на свој херојски борбени пут.

Н. Коцев, руководилац СО МОФЕПН и представник „Бесмртног пука“ у Србији, изразио је наду да ће књига Ј. Зелинске помоћи српском читаоцу да свим својим срцем схвати догађаје оног времена.

Говорницима се путем Зума придружила директорка библиотеке Руске етничке националне мањине у РС Л. Милић, која је потврдила огромно интересовање потомака првог таласа руских емиграната за документарну литературу о Другом светском рату.

Путем Зума је говорио и администратор познате популарне веб странице „Војници победе“ Арсен Мелитоњан. Рекао је да се на њиховом сајту објављују поглавља из књиге Ј. Зелинске и да је неколико десетина хиљада читалаца већ прочитало и високо оценило ово дело.

Ј. Зелинска је говорила о историјату настанка књиге, о томе колико су догађаји везани за зиме у блокади значајни у њеном животу: „Драго ми је што сам добила могућност да српског читаоца упознам са оним што је за нас Русе толико важно, вредно и значајно“.

Ј. Зелинска је такође изразила захвалност свима који су помогли пројекат објављивања књиге „Дани блокаде“ на српском језику: Савезној агенцији Руске Федерације за штампу и масовне комуникације, издавачкој кући „Албатрос“, СО МОФЕПН, као и историчарки из Санкт Петербурга Ирини Мулиној и уметничком директору публикације Ани Зелинској.

Конференција за штампу преношена је путем ЗУМ-а.

НИКО НИЈЕ ЗАБОРАВЉЕН И НИШТА ЗАБОРАВЉЕНО НИЈЕ

Основу књиге „Дани блокаде. Жути снег“ чине жива сведочења очевидаца: то су дневници, писма, сећања, усмене приче. Прва документарна прича „Сенке моје улице“ приказује блокаду Лењинграда очима деце. Две девојчице и један дечак, који су се нашли затворени у залеђеном граду, с детињастом искреношћу и једноставношћу описују свој свакодневни живот у граду који проживљава трагедију невиђену у историји човечанства. Аутор води читаоца само једном улицом, улицом Декабриста, која почиње код Маријинског позоришта и протеже се до Куће А. Блока, и зграду по зграду, стан по стан показује живот и смрт људи који нису имали прилику да постану наши савременици, наше комшије, пријатељи, рођаци… Попут бисера, промичу овде и светски позната имена: Стравински, Ана Павлова… И опет бомбардовања, изгубљени бонови, хладна вода у леденој рупи на Неви и жути снег на празним трговима…

Други део књиге представља већ одрасло виђење службеника Ермитажа Владислава Глинке, који не само што с прецизношћу образованог човека реконструише догађаје којима је био сведок, већ с проницљивошћу и ширином приказује трагедију целокупне петербуршке интелигенције.

У Санкт Петербургу постоји једна традиција: 8. септембра, на дан почетка војне блокаде града, становници излазе на улице, у дворишта, на степеништа и читају имена људи који су умрли на том месту. Ова књига наводи поименце тужан списак становника улице Декабриста – мали, али веома значајан допринос овом тужном читању.