ХВАЛА ЗА ПОМОЋ

Овим скромним писмом желимо да се захвалимо СУБНОР-у Крагујевац на топлом пријему, добродошлици, и за нашу породицу изузетно важном догађају.

Наш отац Туловић Војислав Миливоје рођен у С.Грабовци (општина Горњи Милановац), нестао је 1941. године. Одведен је од Немаца и њихових слугу у непознатом правцу и од тада се о њему ништа није сазнало до данас. Приче наших старихбиле су да је одведен у логор у Немачку, убијен овде, онде, биле су наша свакодневница. Ја сам иначе рођен као посмрче (оца исам ни упамтио ни видео). Наша настојања да нешто више дознамо свих ових година била су без резултата.

Пре 20 дана обратили смо се за помоћ и друговима из СУБНOР-а Крагујевац, прво телефонски, објаснили шта нас мучи и добили одговор да се мало стрпимо и да ће они учинити све што је у њиховој моћи.

После извесног времена јавили су нам се и позвали нас да дођемо код њих у госте. Отишли смо супруга и ја у петак 11.јануара и они су нас домаћински дочекали (по шумадијском обичају), донели мноштво књига и документацију и коначно смо сазнали истину;

Туловић Миливоје, стрељан је 21.10.1941. године у Крагујевцу, у групи Милановчана у 30.тој хумки. Из села су га као таоца одвели Немци и њихови помагачи.

Другови из СУБНОР-а су нас потом одвели у Спомен-парк у Шумарице, и на хумку где он почива, и после толико година смо ми запалили свећу и сазнали истину. Чак ће се захваљујући друговима из СУБНОР-а његова слика наћи међу сликама стрељаних у музеју.

Зато се овим путем захваљујемо СУБНОР-у Крагујевац на свему што су за породицу Туловић учинили и помогли нам у овако великој ствари за нас.

С поштовањем,

Породица Туловић

Село Грабовица

Горњи Милановац