Говор председнице Народне Скупштине Републике Србије Славице Ђукић-Дејановић на Орловици – Трешњевица, 16. јула 2011. године а поводом 70.годишњице формирања Првог шумадијског одреда
Драги пријатељи, другарице и другови,
браћо и сестре – земљаци,
Пре 70 година на овом месту састала се младост Шумадије и Такова, потомци старих ратника; формирали су Први шумадијски одред и постали део историје – а историја нашег народа није ништа друго до историја борбе за слободу. И за свега месец дана окупило се 300 јунака!
Имам изразито поштовање према свима због којих смо данас овде. Мислим на наше претке, али мислим и на чуваре наше традиције који ни у временима у којима нам ритам живота просто не дā да се сећамо, не дозвољавају да нас заборав победи и да се удаљимо од жртава поднетих као залог за живот којим живимо, да нам се оне учине малим и безначајним. Хвала представницима СУБНОР-а, што су наша савест и наше сећање.
Драги пријатељи, ово је 70. годишњица устанка народа Србије у Другом светском рату. Имала сам прилику да се обратим на скупу који је СПС организовао овим поводом и када је послата порука да се Србија поноси својим антифашизмом јер у Европи не постоји тако мали народ који је дао тако велики допринос победи над Хитлером. А ко је, питам све нас, платио вишу цену од оне коју смо платили ми, народ овог краја? Желим да вам кажем да сам први потписник петиције да се 21. октобар прогласи даном сећања на жртве у Другом светском рату и надам се да ћемо у тој намери успети.
Како год било, на наш народ, на наше земљаке сви смо дубоко и истински поносни. Они су драгоценост која нас учи да препознајемо моралност, поштење и борбеност и зато смо дужни да се боримо да нико не остави простора да се народноослободилачка борба своди на идеолошка питања, нити да се произвољно тумаче историјске чињенице.
На овом месту 16. јула 1941. године положили су заклетву својој земљи и једни другима – на овом месту је и ми обнављамо – да њихову љубав према отаџбини и њихово јунаштво, никада нећемо заборавити, као што никада не смемо заборавити да је Србији и српском народу данас, можда више него икада, потребно јединство.
Материалы по теме:
