Одавањем поште и полагањем венаца на Сарића Осоју, обележена је 82. годишњица одбране Ужица у Априлском рату 1941. године. Венце су положиле делегације Града Ужица, Војске Србије, Градске општине Севојна, СУБНОР-а Ужице и Севојно, Удружења потомака, Удружења ветерана, Месне заједнице Царина и Градског одбора СПС-а Ужице.

Церемонији полагања венаца претходио је парастос уз саслужење свештенства ужичке цркве.

Члан СУБНОР-а и првак драме Народног позоришта Ужице, Слободан Љубичић, потсетио је на историјске чињенице које су претходиле одбрани Ужица.

„Данас смо се окупили како би обележили 81. годишњицу херојске одбране Ужица у Априлском рату 1941. године. Бранећи Ужице, заједно са војницима и официрима, гинули су омладинци, старци и жене, људи разних професија и занимања. Према подацима којима располажемо погинуло је 118 особа, 67 војника и 51 грађанин, међу којима и 5 жена, док задва лица није утврђен идентитет.

Иако је отпор бранилаца града био организован брзо и спонтано, он није био слаб и Немци га нису брзо и лако сломили. Борба са 8. немачком тенковском дивизијом трајала је од 2 часа и 30 минута након поноћи па све до 15 часова. Под притиском надмоћнијег непријатеља војници и наоружани грађани повлачили су се дубље у унутрашњост града. Када су немачки тенкови продрли у град напале су их батерије 3. и 5. противавионско гдивизиона 5. ваздушне зоне Краљевo, којима је командовао потпуковник Миливоје Тадић,са положаја на брду Доварје и Забучје. У борби су још учествовале јединице 63.пешадијског пука, Пешадијска подофицирска школа и 1. батерија 6. противавионског дивизиона.

Немачки тенкови су продирали према кључним објектима у граду: војној команди,пошти, железничкој станици, управним зградама и мостовима преко Ђетиње. Међу грађанима посебно се истакао Драгомир Николић, машиновођа из Ужичке ложионице,који је дејствовао митраљезом из кафане „Златибор“. У једном немачком ратном извештају наводи се између осталог: „Али на углу једне куће још увек седи један митраљезац.Проклето вешто овај момак рукује својим оружјем. Не можеш му прићи. Тада командир тенка губи стрпљење. Даје гас, ланци тутње. Тенк се котрља према зидовима куће.Прашина, ђубре, делови зида. Кућа се сама од себе руши, греде, камење, намештај засип атенк, који се са мељућим ланцима појављује са друге стране из гомиле шута и котрља даље напред. И тек сада митраљез заћута. Митраљезац је покопан испод рушевина куће…“.

На овом месту где је Милоје Зечевић нашао херојску смрт и где је касније сахрањен, подигнута је спомен плоча посвећена свим јунацима који су пали у одбрани Ужица 15. априла 1941. године. На плочи су исклесана њихова имена како би заједно са њиховим херојским делом била сачувана од заборава. Наша је обавеза да свим жртвама априлског рата и браниоцима Ужица искажемо поштовање и сећање на њихова храбра дела„.

У име Савеза удружења бораца народносолободилачких ратова града Ужица, обратио се председник Вукић Милић.

Слобода се, у овој земљи увек високо ценила и скупо плаћала. Ужице се увек поносило својим јунацима и чувало успомене на њихову жртву.

Догађају који обележавамо претходио је напад Немачке на Краљевину Југославију без објаве рата, дивљачким бомбардовањем Бограда. Најјача војна сила тадашњег света немилосрдно је за 11 дана прегазила Краљевину Југославију.

Да не понављам већ речено о Априлској одбрани града, желим да истакнем да битка за одбрану Ужица у Априлском рату, по броју жртава (118) спада у најкрвавије борбе у Ужичком крају и заузима друго место одмах иза Битке на Кадињачи 29. новембра 1941. године, са 280 жртава.

Поносни смо на херојску одбрану ужичана у Априлском рату, настављену формирањем легендарне Ужиче републике, и јуначке одбране на Кадињачи. Падом Ужица 15 априла 1941, као и падом Ужичке републике 29 новембра 1941, није се угасио пламен устанка. Ужичани су дали свој велики допринос, коначној победи над фашизмом, као и победама у Великом рату и ратовима деведесетих година.

У име Града обратила се градоначелница, др. Јелена Раковић Радивојевић, која је поред осталог истакла:

„Данас смо овде да се поклонимо сенима страдалих у Априлском рату 1941.године и подсетимо на херојску и трагичну прошлост и судбину наших предака на овим просторима. Кратак, али жесток отпор који су пре 82 године, у ноћи између 14. и 15. априла пружили војници и цивили у Ужицу окупатору, симбол је слободарског духа нашег народа и његове воље да брани кућни праг и слободу.

Упркос овом херојском чину, немачке колоне су наставиле пут ка Ужицу, на коме их је пратила топовска паљба са Доварја и Забучја. У немачким списима стоји записано да су били изненађени отпором који су пружали многобројни цивили из својих кућа, пуцајући на непријатеља.

Данас одајемо пошту жртвама Априлског рата, људима који су се, бранећи кућни праг и слободу, храбро супроставили војно надмоћнијем непријатељу. Дугујемо им поштовање и сећање које чувамо на њихову жртву и страдање“.

11.04.2023.