Каваљер Свето-георгијевског крста Царске Русије, витез Реда Светог Михајла Уједињеног краљевства, витез Легије части Француске Републике, витез Карађорђеве звезде, српска добровољка и почасни члан Удружења ратних добровољаца 1912-1918.
Ступила је 3. октобра 1912, као прва жена у историји модерног ратовања, у војску Краљевине Србије.
Учествовала је у ослобођењу Скадра 1912, а Бугаре је потукла на Брегалници 1913. Била је прва жена борац Гвозденог пука, а истакла се као бомбаш у Колубарској бици. На Кајмакчалану, бомбаш Милунка, заробила је 23 непријатељска бугарска војника.
Рањавана је чак 9 пута.
На иницијативу Удружења ратних добровољаца 1912-1918. посмртни остаци хероине и добровољке Милунке Савић пренети су 2013. године у „Алеју великана“ на Ново гробље, а церемонију су предводили тадашњи председник Томислав Николић и блаженопочивши патријарх Иринеј.
Захваљујући председнику Републике Србије Александру Вучићу, председнику Владе Милошу Вучевићу и министру културе Николи Селаковићу, Београд данас има најлепши споменик Милунки Савић; споменик који је симбол и омаж женама ратницама и свим добровољцима, а посебно српским мајкама и једном систему вредности који морамо чувати, узимајући у обзир да је Милунка, поред своје, одхранила 34. деце.
Обележавајући 51. годишњицу Милункине смрти, венце и цвеће положили су представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда и многих патриотских удружења.
У име председника СУБНОР-а Србије генерал-мајора Видосава Ковачевића цвеће је положио секретар Станислав Рескушић.
Помен је служио војни свештеник капетан Славко Папић.
