Поводом 4. октобра Дана ослобођења Врања у Првом светском ГО СУБНОР-а Града Врања присуствовао је свечаној седници Скупштине града. Свечана седница је започета интонирањем химне Републике Србије коју је отпевао Градски мешовити хор.
На свечаној седници у оквиру обележавања 4. октобра, Дана ослобођења Врања у Првом светском рату присутнима се обратила председница Скупштине Зорица Јовић. Она је најпре подсетила на историјске чињенице о Првом светском рату, нагласивши да је овај сукоб био један од најтрагичнијих и најразорнијих у историји човечанства. У Првом светском рату учествовале су 33 државе и милијарда и по становника. Било је мобилисано 70 милиона војника. Рат је обележен борбама на западном и источном фронту, као и многим другим местима у Европи и ван ње“, рекла је председница. Додала је је и Србија већ 1914. године нападнута од стране Аустро-Угарске и њеног савезника Немачке, којима се придружила Бугарска, а касније Италија и Турска. „Отворен је Балкански, а касније Солунски фронт. У врло значајним биткама учествовали су и људи из врањског краја, као припадници Врањског пешадијског пука, који је био у саставу Моравске дивизије. Јужне и источне крајеве Србије, укључујући и наш град, окупирала је Бугарска. Бугарски окупатори у врањском крају вршили су невиђени терор над локалним становништвом, о чему сведоче бројна зверска мучења, убијања, прогони и присилна бугаризација. Српски народ суочен са страхотама невиђених размера, одузетом слободом и свим правима кренуо је часно, неустрашиво, храбро и одважно у одбрану своје отаџбине. Након пробоја Солунског фронта 1918. године почела је акција српске војске ослобађања територија окупираних од Бугарске. Војвода Петар Бојовић 1. октобра 1918. издао је заповест дивизијама да крену у ослобађање југа Србије и Дунавска дивизија ослободила је Врање 4. октобра“, истакла је Зорица Јовић. „Врање је дочекало толико дуго жељену слободу и зато је овај дан важан да се памти и помиње, јер тада је наш град славио дочекујући српске ратнике са осмехом. Досегнута је највећа вредност, већа и важнија од свега – мир. Ми, њихови потомци, у обавези смо да негујемо сећање на њих, да памтимо њихове подвиге и чувамо од заборава нашу славну историју. Поред тога, наша је дужност да своју домовину волимо, бранимо, развијамо и унапређујемо. Нека Србија буде држава просперитета и благостања свих нас. Држава је ово храбрих и поносних. Држава славне историје и светле будућности“, закључила је Зорица Јовић.
Након свечане седнице обележавање 4. октобра, Дана ослобођења Врања у Првом светском рату, настављено је испред Спомен костурнице на Шапраначком гробљу, где је минутом ћутања одата пошта погинулима из Врања и околине. О страдању српских ратника који су патњу носили беспућима широм Балкана говорио је градоначелник Врања др Слободан Миленковић. „Победа у Првом светском рату, била је победа српског сељака, српског војника, који је неретко облачио униформу право са своје њиве или кућног прага. Нашавши се у вртлогу међународних односа, српска се држава поново суочила са империјалистичким тенденцијама великих сила. Принципов пуцањ у Сарајеву био је само тобожњи повод за давнашњи план Немачке и Аустроугарске да потврде свој кредибилитет великих сила, нарочито након успона Србије као регионале силе у Балканским ратовима. Ратни вихор нас није заобишао. Ни нови погроми, нови злочини и покушаји гушења нашег идентитета. Истрошена и измучена, српска војска је свакако била одлучна да поврати своје територије, упркос голготи коју је преживела након повлачења преко Проклетија. Највећи терет, опет носи српски сељак, српски војник. Међутим, жеља да поново виде своја огњишта, родни крај и Србију, надвладала је бол и патњу. Уздигнути из пепела, српски сељаци, српски војници, били су ударна песница савезничких снага приликом пробоја Солунског фронта, најављујући крај Великог рата. У страховитом јуришу долином Вардара, српске су снаге прегазиле противнике који су ужурбано напуштали своје положаје“, рекао је градоначелник и додао: „Драги пријатељи, историја нас учи да је слобода идеал малих и питомих народа, који су крварили да би је живели. Историја нас учи да не постоје неосвојиве тврђаве, односно непријатељи који не могу да буду савладани. Посебно они, туђини на туђој земљи, жељни туђих кућа и њива. Зато је наша борба исконски везана за слободу, за живот под својим небом. Јер како каже Алекса Шантић, “и свуда гдје је српска душа која, тамо је мени отаџбина моја, мој дом и моје рођено огњиште”, истакао је у свом говору градоначелник Миленковић. О страдању српског народа у Великом рату говорила је и Оливера Ђорђевић, председница Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918. године. ,,Наш задатак јесте да чувамо и негујемо патриотизам и да младе генерације васпитавамо у духу родољубља, јер ће сени наших предака увек бити са нама“, рекла је председница удружења.
На Спомен костурницу, венце и цвеће су положили градоначелник Врања др Слободан Миленковић са сарадницима, командант Четврте бригаде Копнене војске пуковник Синиша Николић са сарадницима, народни посланици Драган Николић, Горан Николић и Слободан Петровић, заменик председника градске општине Врањска Бања Марко Николић, делегације ПУ Врање, Центра БИА Врање, Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918. године, делегација ГО СУБНОР-а Врање коју је предводио заменик председника СУБНОР-а Врања и председник Скупштине СУБНОР-а Србије Мирољуб Стојчић, делегације Војних пензионера, Српских ратних ветерана и Покрета ветерана.
Помен погинулима служио је владика врањски Пахомије са свештенством. У програму су наступили Градски мешовити хор и глумац врањског Позоришта Никола Стојковић.
У склопу обележавања 4. октобра, Дана ослобођења Врања у Првом светском рату ГО СУБНОР у клубу бораца, ветарана и ратних војних инвалида, одржана је промоција књиге „ПОКОЛЕЊИМА“ аутора Чеде Минића која говори о формирању прве партизанске болнице на Југу Србије. О књизи је говорио аутор књиге Чеда Минић. Након завршене промoције, председник Скупштине СУБНОР-а Србије Мирољуб Стојчић уручио је медаљу борца председнику СУБНОР-а града Врања Лубури Зорану бригадном генералу у пензији.
