КРИВИ ШТО ВОЛЕ СРБИЈУ

Октобар, 19. дан, година 1941. Злогласна немачка експедиција мајора Кенига опкољава села Илићево, Маршић и Грошницу. Уз помоћ љотићеваца из кућа изводе мирне сељане, вредне ратаре, старе ратнике.

Почињу злочиначки крвави пир. А људи криви што су из Србије, из Шумадије, што воле слободу.

У Илићеву, Маршићу и Грошници за неколико сати 427 људи одлази у вечност. У трајање, памћење и сећање. На свакој кући црни барјак. Најмлађи стрељани 14 година старости, Минић Љубиша Минић из Станова.

Делегације Скупштине града, СУБНОР-а Крагујевца и Шумадије, месних заједница, многих удружења и потомака. Венци, помен. Читање имена страдалих које је безумни фашистички злочинац одвео у смрт. Реситал деце која стасавају и стихове посвећују њима и слободи. Отаџбини Србији у којој живимо и за коју се боримо.

Да се злочин никад не понови а да туђини који долазе као агресори и завојевачи схвате поруку нашег народа: Земља је ово, земља Србија, земља слободара и земља истине.