ОДЛАЗАК ДИВНОГ ЧОВЕКА

У 96. години живота 16. фебруара преминуо је диван човек, истакнути књижевник, вечити путник, један од три најстарија члана СУБНОР-а, добитник мноштва награда, признања, одликовања, више пута и награда СУБНОР-а Србије Фондације „Драгојло Дудић“, Ђоко Остојић.

Рођен 1930. године у Пушенском Долу (општина Пљевља), или како је он волио да каже, у Затарју, из свог врлетног краја понио је најбоље људске особине: част, достојанство и посебно љубав према слободи и отаџбини. Успешно је завршио Филолошки факултет у Београду и радио предано у просвети, култури и новинарству. Свој животни круг затворио је у Крагујевцу, а по сопственој жељи биће сахрањен у свом завичају.

Аутор је више десетина књига од којих су „Убити Маринка“ (историјски роман посвећен Маринку Голубовићу, једном од организатора устанка и борбе против фашизма у Пљеваљском крају, чија је смрт и данас загонетка), за коју је добио прву награду Фондације „Драгојло Дудић“ од СУБНОР-а Србије 1986. године, затим „Одборник Неле“, „Јелена Озрова“, „Земља расута“, „Шкулета – ратник и човјек“ (посвећена легендарном ратнику и првоборцу Марку Лазаревићу Шкулети), и задња књига посвећена свом браственику и хероју Бошку Остојићу који је у битци на Сутјесци пуцао у свог тешко рањеног сина Војислава а затим и у себе, (његова последња књига која је изашла из штампе пре неколико месеци).

Многе његове књиге заправо је издао ГО СУБНОР Крагујевац, а за више њих рецензије му је написао академик Жељко В. Зиројевић са којим се Ђоко стално дружио. Приликом последње посете Ђоку од стране руководства ГО СУБНОР-а он је рекао: „ Жао ми је што више времена нисам проводио са вама, у нашем СУБНОР-у који је био моја друга кућа и гдје сам се осећао пријатно и био увијек уважаван. Са вама и уз вас сам добијао снагу, вољу и жељу да истрајем у свом науму …“

Нека му је вечна слава и хвала!