Још један борац НОБ-а закорачио је у вечност. Смрт је из наших редова истргла носиоца Партизанске споменице, нашу другарицу Перку вишедеценијског угледног члана СУБНОР-а, увек радо виђеног у нашим редовима.
Перка је рођена 25. новембра 1926. године у селу Понор, Кореница, Лика. Ту је завршила основну школу и до рата се бавила земљорадничким пословима. Рано је остала без родитеља, па је била принуђена да са старијом сестром учествује у вођењу домаћинства. Када је током Другог светског рата наступило тешко вереме окупације и терора са непуних 15 година прикључује се оружаном отпору против Усташког режима. Као активна омладинка примљена је у СКОЈ – Савез комунистичке омладине Југославије 1941. године, а две године касније у Комунистичку партију Југославије.
Лика је током рата претрпела огромне жртве, тешкоће и разарања. Последице су попаљена села, збегови и оскудица у сваком погледу. У време вишедневних непријатељских офанзива, у збеговима учествује у организовању омладине, прикупљању дрва за огрев и неговање болесних, окупљању младих на обукама за описмењивање.
Многе породице које су током рата остале без крова над главом и својих најдражих колонизоване су у Војводину. Тако је и Перкина породица колонизована у Бачки Брестовац 1945. године, а она се породици придружила 1946. године.
По доласку у Војводину Перка је бирана за секретара Среског комитета СКОЈ-а у Оџацима. Године 1954. завршила је Учитељску школу у Сомбору. Радила је као учитељица у Основној школи, а упоредо се бавила друштвено-политичким радом у Савезу комуниста.
Године 1948. засновала је брачну заједницу са Ђурчјански Андријом са којим имају ћерку Руженку и сина Мирослава.
После пензионисања Перка се са породицом пресељава у Нови Сад, где наставља своје значајно ангажовање у друштвеним и политичким организацијама, највише у СУБНОР-у. Чак и у позним годинама је редовно и радо посећивала борачке скупове и манифестације, била је велики хуманиста и у рату и у миру.
Носилац је Партизанске споменице 1941, бројних ратних и мирнодопских одликовања и признања.