Одавањем поште и полагањем венаца на Сарића Осоју, обележена је 83. годишњица херојске одбране Ужица у Априлском рату 1941. године.

У присуству великог броја бораца, скупу су присуствовали градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић са сарадницима, генерал Љубиша Диковић, члан Председништва СУБНОР-а Србије, начелник Златиборског округа Десимир Поповић, председица Градске општине Севојно Мирјана Ђурић са сарадницима, народни посланик др Радомир Бојовић, представници Министарства унутрашњих послова, установа културе, предузећа, удружења, ученици и наставници Медицинске школе и Гимназије и средства информисања.

Венце су положиле делегације Града Ужица, Златиборског управног округа, Градске општине Севојно, СУБНОР-а Ужице и Севојно, Удружење ветерана посебних јединица полиције, Удружења потомака, Удружења ветерана, Удружење војних пензионера Ужице, Месне заједнице Царина, Удружење Клуб 3 Ужице, родбина и пријатељи настрадалих и СПС Ужице.

Церемонији полагања венаца претходио је парастос уз саслужење свештенства ужичке цркве.

Члан СУБНОР-а и првак драме Народног позоришта Ужице, Слободан Љубичић, подсетио је на историјске чињенице које су претходиле одбрани Ужица.

„Данас смо се окупили како би обележили 81. годишњицу херојске одбране Ужица у Априлском рату 1941. године. Бранећи Ужице, заједно са војницима и официрима, гинули су омладинци, старци и жене, људи разних професија и занимања. Према подацима којима располажемо погинуло је 118 особа, 67 војника и 51 грађанин, међу којима и 5 жена, док задва лица није утврђен идентитет.

Иако је отпор бранилаца града био организован брзо и спонтано, он није био слаб и Немци га нису брзо и лако сломили. Борба са 8. немачком тенковском дивизијом трајала је од 2 часа и 30 минута након поноћи па све до 15 часова. Под притиском надмоћнијег непријатеља војници и наоружани грађани повлачили су се дубље у унутрашњост града. Када су немачки тенкови продрли у град напале су их батерије 3. и 5. противавионско гдивизиона 5. ваздушне зоне Краљевo, којима је командовао потпуковник Миливоје Тадић,са положаја на брду Доварје и Забучје. У борби су још учествовале јединице 63.пешадијског пука, Пешадијска подофицирска школа и 1. батерија 6. противавионског дивизиона.

Немачки тенкови су продирали према кључним објектима у граду: војној команди, пошти, железничкој станици, управним зградама и мостовима преко Ђетиње. Међу грађанима посебно се истакао Драгомир Николић, машиновођа из Ужичке ложионице, који је дејствовао митраљезом из кафане „Златибор“. У једном немачком ратном извештају наводи се између осталог: „Али на углу једне куће још увек седи један митраљезац. Проклето вешто овај момак рукује својим оружјем. Не можеш му прићи. Тада командир тенка губи стрпљење. Даје гас, ланци тутње. Тенк се котрља према зидовима куће. Прашина, ђубре, делови зида. Кућа се сама од себе руши, греде, камење, намештај засипа тенк, који се са мељућим ланцима појављује са друге стране из гомиле шута и котрља даље напред. И тек сада митраљез заћута. Митраљезац је покопан испод рушевина куће…“.

На овом месту где је Милоје Зечевић нашао херојску смрт и где је касније сахрањен, подигнута је спомен плоча посвећена свим јунацима који су пали у одбрани Ужица 15. априла 1941. године. На плочи су исклесана њихова имена како би заједно са њиховим херојским делом била сачувана од заборава. Наша је обавеза да свим жртвама априлског рата и браниоцима Ужица искажемо поштовање и сећање на њихова храбра дела„.

У име Савеза удружења бораца народноосолободилачких ратова града Ужица, обратио се председник Вукић Милић.

Слобода се, у овој земљи увек високо ценила и скупо плаћала. Ужице се увек поносило својим јунацима и чувало успомене на њихову жртву.

Поносни смо на херојску одбрану ужичана у Априлском рату, настављену формирањем легендарне Ужиче републике, и јуначке одбране на Кадињачи. Падом Ужица 15 априла 1941, као и падом Ужичке републике 29 новембра 1941, није се угасио пламен устанка. Ужичани су дали свој велики допринос, коначној победи над фашизмом, као и победама у Великом рату и ратовима деведесетих година.

У име Града обратила се градоначелница, др. Јелена Раковић Радивојевић.

Битка за Ужице 15. априла 1941. године представља један од најсветлијих дана у историји нашег града, а Ужице један од ретких градова у поробљеној Европи које је пружило снажан отпор фашистичком агресору.

Управо на овом месту где се сада налазимо пре 83 године, припадници Осме немачке тенковске дивизије приликом уласка у Ужице наишли на изненађујуће јак отпор.

Миливоје Зечевић, наредник Југословенске војске, храбро је скочио на немачки тенк, убацио бомбу и уништио његову посаду, али је и сам погинуо. На месту свог херојског подвига је и сахрањен. Поред њега, према расположивим подацима у борбама за одбрану Ужица тог јутра, погунуло је 118 особа.

Њима дугујемо вечно сећање и поштовање. Зато смо данас овде, да се поклонимо њиховим сенима и покажемо да ценимо њихову храброст и пожртвованост, јер своје хероје Ужице не заборавља.

СУБНОР УЖИЦЕ

15.04.2024.