У Новом Саду је после краће болести преминуо проф. др Милан Рунић, борац НОБ-а и истакнути члан СУБНОР-а.

Са 17 година када му је петокрака закачена на ђачку капу постаје борац Црвене армије са којом ће као тенкиста учествовати у ослобађању Београда октобра 1944. године.

С вером у боље сутра, Рунић после завршетка Другог светског рата уписује на курс за матуранте у Мешовитој гимназији, а након тога одлази као добровољац на изградњу пруге Брчко–Бановићи. Почетком септембра 1946. одлучује да студира Шумарски факултет. На факултету етикетиран као „руски курир одан Стаљину“ у јеку анти-ИБ кампање завршава на Голом отоку. По повратку, трпећи последице етикете голооточанина, Рунић се предано посветио науци, захваљујући чему ће годинама касније добити место декана на Техничком факултету у Зрењанину. Судском рехабилитацијом држава је донекле поправила штету нанесену његовом угледу. Прву медаљу ветерана добио је 20. марта 1995, када је амбасада Руске федерације обележила 50 година победе у Великом отаџбинском рату 1941–1945, а затим су се оне низале са сваким јубилејом.

Аутор је бројних стручних књига.

Као члан СУБНОР-а у оквиру Градског одбора Новог Сада водио је неколико година секцију бораца Девете војвођанске бригаде. У свом професионалном раду и као активиста СУБНОР-а оставио је неизбрисив траг.