Тихо и достојанствено, као што је и живела, 1. фебруара, преминула је Вера Јевђовић, као последњи учесник рата од 1941. године у Ужицу.

До почетка рата Вера је ишла у школу и мирно живела у топлом породичном дому у Лађевцима. Почетком новембра 1941. године немачке јединице су започеле сурове акције у којима су уништавале и палиле све пред собом, па и Верину родну кућу. Два дана након тога Вера и брат су се придружили Партизанском одреду „Јово Курсула“. Као болничарка Вера је тешко рањена у борбама 18. новембра 1941. године и пренета у болницу у слободно Ужице.

Након напада на Ужичку Републику и битке на Кадињачи рањеници су камионима евакуисани према Златибору, где су их сустигле немачке јединице и скоро све, тако беспомоћне ликвидирали, најчешће изгазили тенковима. Стицајем срећних околности Вера је преживела тај егзодус и после мучења од стране четника експедована за Краљево.

Те године опоравка од рањавања, преживела је захваљујући угледу оца Ђорђа, ковача, и избегла ликвидацију од четничких црних тројки.

Опорављена, поново се прикључила партизанским јединицама 1944. године и радосно дочекала слободу 1945. године.

Као напредна омладинка активно се укључила у обнову, ратом порушене земље, прво у Краљеву, Београду а од 1948. године са супругом долази у Ужицу, где ће наставити да живи до краја живота.

Требало би  пуно времена да речима искаже, шта је све Вера, поред редовног посла, радила у друштвеном животу нашег града, обављајући значајне фунције од месне заједнице до општине и бројних удружења.

За више деценијски друштвени рад награђивана је бројних признањима и одликовањима: Орденом заслуга за народ  са сребрним зрацима, Медаљом борца, Највишим признањем СУБНОР-а Србије. Добитник је Златног знака Црвеног крста Србије и бројних других признања.

Сахрањена је у Ужицу на гробљу Доварје 5. фебруара 2024. године.

Нека јој је вечна слава и хвала!

СУБНОР УЖИЦЕ

5.2.2024. године